Intralogistika kao indikator napretka društva

183

Svaka uređenost po definiciji uništava kreativnost. Ako od znanja ili rešenja napravimo “robu” – dobićemo samo još više istog. To je kratki opis Logimata 2024.

Logimat od pre nekoliko nedelja je bio za nijansu bolji od prošlogodišnjeg koji je jedva prešao granicu kvaliteta između dobrog sajma i obične gužve. Pravih inovacija nije bilo. Umesto inovacija prikazane su nam uglavnom varijacije ili kombinacije i po koja permutacija. Varijacije na inovacije su ono što karakteriše ovaj važan događaj u Štutgartu poslednjih godina. Trebalo bi naglasiti da je Logimat imao uzlaznu putanju sve do pandemije 2020. godine. Intralogistika je tada bila u usponu i prave inovacije su se
mogle videti na svakom koraku. Sajmovi pre pandemije su bili zaista kvalitetni i tako je Štutgart postao glavna tačka na intralogističkoj mapi. Cela branša je napredovala i Logimat je za 15 – ak godina koliko postoji došao do titule najboljeg sajma na planeti. Za ovaj događaj može slobodno da se kaže da je indikator stanja u intralogistici, recimo kao 3D prikaz dešavanja u branši u prethodnoj godini. Pored toga je dobar indikator za tendencije. Veoma jasno pokazuje trendove i pravac u kom će se kretati branša u narednim godinama. Preovlađuju autonomna vozila, roboti i slični koncepti koji prikazuju samostalnost mašina u radnom ciklusu. Većina noviteta se prikazuje kao inovacija, a u stvari su samo poboljšane verzije iz prošle godine pa odatle dolazi i naslov ove priče. Ova činjenica je prihvatljiva zato
što je proteklih godina bilo značajnih globalnih dešavanja koje su imale negativan uticaj na ekonomiju. Došlo je do prekida lanca snabdevanja na globalnom tržištu što je dovelo do nesigurnosti i pada poverenja, a zatim i do inflacije i rasta kamatnih stopa. To je dovelo do ozbiljnog pada investicija. Ovaj ekonomski faktor zajedno sa društvenim, socijalnim i posebno geopolitičkim u velikoj meri diktira trendove i za naredni period.


Za razliku od razvijenih tržišta kod nas su inovacije na sve strane. To zaista lepo zvuči, ali nije u potpunosti tačno. Dinamika koja se vidi u intralogistici kod nas je posledica ili odjek prošlog talasa sa razvijenih tržišta i kasni više od deset godina. Naše tržište odavno nema jasnu i čvrstu vezu sa naprednim tržištima. Mi smo negde u daljini i dobijamo samo eho. Ipak je bolje ikad nego nikad i to me dovodi u situaciju da prvi put pohvalim dešavanja u sektoru logistike u Srbiji. Velike kompanije su se pokrenule i slika koja se može videti u skladištima je znatno bolja nego pre godinu dana. Interesovanje kompanija za intralogistička rešenja je poraslo i to je u svakom slučaju dobro, iako bi trebalo naglasiti da je dobar deo tog interesovanja posledica velikih problema sa kadrovima koji se svakog meseca multipliciraju.

Intralogistički centar u Pojatama je ozbiljan iskorak za celu branšu. To je izuzetan alat za ritejlere i kompanije koje se bave skladištenjem, distribucijom ili 3PL. Alat koji pre svega proširuje horizont za razmišljanje. Kreativnost je svakako misaoni proces i upravo sa te strane dolaze inovacije i unapređenja. Ovaj alat zatim štedi vreme i to višestruko. Proces da se potreba, ideja ili želja prevedu u funkcionalno rešenje (layout, tok materijala, performanse sistema i tok informacija) je dugotrajan, skup i neizvestan sa aspekta kvaliteta rešenja. Često se dogodi da kompanija odustane od planova za unapređenje zato što nije uspela da napravi jasnu sliku projekta ili da sagleda pouzdan način za sprovođenje investicije. Upravo to nas dovodi do sledeće vrednosti Trasing intralogističkog centra, a to je mogućnost da se oprema vidi u realnom radu. Ova činjenica je veoma značajna za sagledavanje mogućnosti za unapređenje, pa valjda zato cela planeta trči na Logimat. Intralogistički centar je praktično sajam koji traje cele godine 24-7-365.

Odgovorno tvrdim da jedna poseta ovom centru menja deset ili više sastanaka sa firmama različitih profila. Metodologija koju smo izgradili je proistekla iz baze koja ima 40
godina i više od 1.000 isporučenih projekata. Metodologija je interaktivna i daje kristalno jasne algoritme za ceo proces, korak po korak. Diskusija svakog od koraka sa inženjerima
različitih profila koji projektuju intralogističke procese, tok materijala i informacija, tehnologiju skadištenja i tehnologiju transporta. Zatim ovaj alat garantuje optimalno
rešenje u celini. Intralogistička rešenja su taylor-made prema potrebama procesa i zahtevima investitora. U izradi rešenja važnu ulogu ima stručni kadar investitora, odnosno
ljudi koji će sutradan koristiti to rešenje. Edukacija koja se dobija posetom intralogističkom centru je takođe važna za implementaciju rešenja, a zatim i kroz ceo životni vek
tehnologije i opreme.

Na kraju, dodatna vrednost koju omogućuje ovaj alat je sticanje poverenja. Ova stavka nema cenu i nema alternativu. Bez poverenja jedne strane u drugu, put ka napretku je težak i sa preprekama, gubi se dosta vremena i to na kraju košta obe strane. Kompanije žele da imaju lokalnog integratora iz pogrešne pobude i zbog manje vrednog razloga,
dok onaj važniji ne vide. Veoma često se pod post-prodajnom podrškom podrazumeva da će lokalni integrator brže rešiti problem, kvar ili zastoj nego integrator koji je iz druge
zemlje. To je u osnovi tačno, međutim fizička blizina nije garancija da će se stvari odvijati na ispravan način. Prava vrednost integratora (lokalnog ili ne) se vidi u vašem
skladištu i procesu, u efikasnosti koju postižete i na kraju u kalkulativnoj ceni koju imate prema vašim klijentima. Kontinualna podrška, analize, prediktivno i preventivno
održavanje, retrofit, modifikacije, unapređenja i drugo su obaveza integratora. Taj proces se crta unapred i obuhvata period od investicije koja je u toku do sledece investicije. Obaveza integratora je da investitora na ispravan, siguran i održiv način vodi kroz taj ciklus. Upravo zato je poverenje ključno, obe strane igraju za isti tim i nastupaju u istim
dresovima.

Potrosači ili korisnici usluga trpe usled ne-efikasnosti logističkog sektora. To je tako u značajnoj meri zbog ne-efikasnosti u intralogističkim operacijama. Gubitke svi plaćamo
kroz višu cenu proizvoda i usluga. To važi za svaku branšu – hrana, piće, hemija, lekovi, garderoba i drugo. Ima više razloga zašto je to tako, veoma su očigledni i jedino je teško
utvrditi koji je važniji ili stariji i na kraju krajeva porazniji za nas. U suštini sve u ljudima. Svest odnosno ne-svest. Negde iza svesti stoje najbolje osobine – dobrota, ljubav, empatija, umerenost, iskrenost. To je dalje izvor za moral i etiku koje tako često pominjemo i koji polako nestaju. Zatim obrazovanje odnosno ne-obrazovanje. Ova karika je
dugoročno gledano najveći problem zašto ne napredujemo. Strmoglavi pad opšteg obrazovanja je doneo ovo što sada možemo da vidimo, a to je dominacija nekulture u odnosu na pristojnost i devalvacija stručnosti u svakom smislu. Zatim, mi kao korisnici plaćamo cenu opšteg (a pre svega sopstvenog) nerazumevanja vremena u kome živimo i
okolnosti koje nas okružuju. Ne razumemo kapitalizam koji živimo, ali volimo da gubimo vreme analizirajući zašto on nije dobar. Ostaci samoupravnog socijalizma su duboko
ukorenjeni u ljudima i od toga ne možemo da pobegnemo poslednjih nekoliko decenija.

Dokazi da ne napredujemo kao društvo, a posebno ne kao ekonomija se jasno vide u intralogistici. Kao što je Logimat indikator stanja u intralogistici, tako je ona sama indikator
stanja u lokalnoj ekonomiji. Stagniramo u kontinuitetu i evo kako taj kontinuitet izgleda plastično: 2005. godina – najveća fabrika građevinskog materijala u regionu ciglana
Toza Marković ne može da kupi ručnu mašinu za uvezivanje paleta. Prema njihovom zaključku bila je skupa. U to vreme takvu istu ručnu mašinu je imala svaka trafika u Italiji da uveže svežanj novina koji se nije prodao toga dana; 2015. godina – ceo logistički sektor u Srbiji je te godine kupio 1 (slovima:jedan) automatski lift za transport kutija u skladištu.
Iste godine u Austriji je prodato 550 takvih liftova u samo u sektoru logistike. Pored toga prodato je još 300 komada apotekama, restoranima i drugim biznisima koji lift koriste za transport robe sa sprata na sprat; 2023. godina – kompanijama iz logističkog sektora je i dalje nejasno zašto im je potreban uređen proces i što veći stepen automatizacije.
Istovremeno tender za projekat za novo skladište raspisuje firma Luštica Bay iz Crne Gore. Švajcarska firma koja automatizuje proces skladištenja suncobrana, stolica, stolova i drugih rekvizita za plažu.

Čast izuzecima naravno, ali nije ugodna činjenica da je tih izuzetaka do sada bilo veoma malo. Zašto je to tako nemam bolje objašnjenje od ovog koje sam izneo u gornjem pasusu.
Posebno zato što je intralogistika u suštini čista matematika i malo fizike. Veoma je lako sračunati šta se dobija kojom akcijom. Svaka investicija je posledica kalkulacije i upravo zato sam iznad naveo primere iz potpuno različitih sektora. Zajednička im je samo matematika.


Na kraju bih se vratio na početak ove priče i činjenicu da uređenost ubija kreativnost, a kreativnost je must-have za inovacije. Metodologija koju primenjujemo se zasniva
na matematici. Matematika je veoma uređen skup, ali sa beskonačno mnogo opcija. Tu nastupa iskustvo, povratne informacije sa odrađenih projekata, analiza tih i drugih
podataka, primena dobijenih rezultata, ponovo analiza novih podataka, pa uvođenje novih kriterijuma, pa ponovo analiza i tako u krug. Trasing je nezavisni sistem integrator
i nema obavezu da “gura” ni jednu tehnologiju osim one koja će zadovoljiti potrebe procesa na najbolji način, a na osnovu nauke, tehnike i dobre prakse. Upravo to je u nekoj
meri problem globalnog biznisa kao i samog Logimata. Na svakom od nekoliko hiljada štandova će pokušati da prodaju sopstvenu tehnologiju bez udubljivanja u vaš proces. To
je glavni razlog što se mnoge firme vrate sa sajma impresionirane opremom i bez ideje kako dalje.

Nemačka je od 1.aprila legalizovala upotrebu marihuane na javnim mestima, pa verujem da će sledeće godine na sajmu na onim klupicama između parnih i neparnih hala veliki broj ljudi duvati. Da li će to vratiti kreativnost koja je nestala zato što je sve postalo “roba” ili će biti samo olakšanje i zabava za izlagače i posetioce ostaje nam da vidimo.