Tržište paketne dostave u Srbiji ušlo je u novu fazu razvoja. Posle godina rasta podstaknutog ekspanzijom internet trgovine, sektor više nije fokusiran samo na broj vozila, kurira i lokalnih depoa. U 2026. godini ključne teme postaju automatizacija, paketomati, praćenje pošiljaka u realnom vremenu, korisničko iskustvo i profitabilnost poslednje milje.
Prema analitičkim procenama iz dostavljenog materijala, domaće tržište paketne dostave ove godine moglo bi da dostigne vrednost između 245 i 290 miliona evra, uz godišnji rast od 12 do 18 odsto. Istovremeno, broj isporučenih paketa procenjuje se na između 68 i 78 miliona pošiljaka godišnje.
To znači da Srbija postaje jedno od najdinamičnijih logističkih tržišta Zapadnog Balkana, a paketna dostava jedna od najvažnijih infrastrukturnih usluga za modernu trgovinu.
E-COMMERCE MENJA SVE
Najveći generator rasta jeste online kupovina. Potrošači danas poručuju mnogo širi spektar proizvoda nego pre nekoliko godina – od garderobe i elektronike do kozmetike, hrane, alata i kućne opreme. Sve veći broj malih i srednjih firmi koristi internet prodaju kao primarni kanal plasmana robe.
Prema pojedinim procenama, srpsko e-commerce tržište u 2025. premašilo je 3,6 milijardi dolara, uz nastavak rasta do kraja decenije.
Upravo zbog toga logistika više nije podrška trgovini – ona postaje jedan od glavnih faktora konkurentnosti prodavaca. Kupac danas često bira prodavnicu ne samo po ceni proizvoda, već po brzini i fleksibilnosti dostave.
POŠTA I DALJE NAJVEĆA, PRIVATNI SEKTOR PRITISKA
Po volumenu pošiljaka i dalje vodi Pošta Srbije sa servisom Post Express. Procena je da drži oko 28 odsto tržišta, odnosno približno 20,2 miliona paketa godišnje. Odmah iza nalazi se D Express sa oko 24 odsto, dok treće mesto zauzima City Express sa približno 16 procenata tržišta. Na sledećim pozicijama su BEX Express, AKS Express i X Express, dok manji lokalni operateri i specijalizovani igrači zauzimaju ostatak tržišta.
Iako Pošta Srbije zadržava prednost zahvaljujući širokoj mreži i prisustvu u manjim mestima, privatni sektor je agresivniji u urbanim centrima, tehnološkim ulaganjima i saradnji sa e-commerce trgovcima.
NOVA FRONT LINIJA: PAKETOMATI
Najveća promena u ponašanju korisnika dolazi kroz rast popularnosti paketomata i pickup lokacija. Umesto čekanja kurira kod kuće, kupci sve češće žele da paket preuzmu kada njima odgovara – pre ili posle posla, vikendom ili kasno uveče.
D Express navodi mrežu od oko 300 lokacija u 80 gradova Srbije, dostupnih 24/7. (Dexpress). Istovremeno, Pošta Srbije navodi da raspolaže sa oko 900 paketnih mašina, što pokazuje da je tržište ušlo u ozbiljnu trku za dominaciju u out-of-home dostavi. (Posta.rs)
Paketomati za kompanije znače manje neuspelih pokušaja dostave, niži trošak poslednje milje i veću produktivnost kurira. Za korisnike znače veću slobodu.
ŠTA DANAS OČEKUJE KUPAC
Ako je nekada bilo dovoljno da paket stigne za nekoliko dana, današnji standardi su znatno viši. Kupci očekuju:
• dostavu sledećeg dana
• tačan vremenski okvir isporuke
• SMS, Viber ili e-mail notifikacije
• precizno praćenje pošiljke
• mogućnost izmene adrese ili termina
• jednostavan povrat robe
• opciju paketomata ili pickup tačke
U Beogradu, Novom Sadu i Nišu next-day dostava postala je standard za veliki broj online trgovaca, dok se u pojedinim zonama razvijaju i same-day modeli. (Serbia Business
Gateway)
PROFITABILNOST OSTAJE IZAZOV
Iako tržište raste, marže su i dalje relativno niske. Procena je da EBITDA marža industrije iznosi između 7 i 11 odsto, što znači da se kompanije bore sa visokim troškovima rada,
goriva, vozila, skladišta i reklamacija.
Prosečan prihod po paketu procenjuje se na oko 3,55 evra, ali veliki deo tog iznosa odlazi na:
• kurire i vozače
• gorivo i održavanje flote
• sortirne centre
• call centre i reklamacije
• IT sisteme
• administraciju
U prevodu, profit se ne ostvaruje kroz visoku cenu pošiljke, već kroz efikasnost mreže. Kurir koji dnevno isporuči 55 paketa donosi profit. Ako isporuči 28, marža nestaje.
GLAVNI PROBLEMI INDUSTRIJE
Pored snažne konkurencije, sektor se suočava sa nekoliko
strukturnih izazova:
• Nedostatak radne snage – vozači i kuriri postaju sve traženiji kadar, a fluktuacija zaposlenih raste
• Sezonski udari – Black Friday, novogodišnji praznici i promotivne kampanje često opterećuju kapacitete.
• Ruralna ekonomika – Dostava u manjim mestima i selima
ostaje skupa i operativno zahtevna.
Cross-border komplikacije – Carinski procesi i međunarodni tokovi još uvek usporavaju deo pošiljaka, posebno iz Azije i EU.
Zbog toga je vest da Pošta Srbije uvodi elektronsku prethodnu obradu podataka za međunarodne pakete značajna za ubrzanje carinjenja i tranzita. (Serbia Business Gateway)
KO POBEĐUJE DO 2030?
Analiza pokazuje da će narednih godina najviše rasti operatori koji kombinuju šest elemenata:
1. konkurentnu cenu
2. snažan IT sistem
3. API integraciju sa web shopovima
4. mrežu paketomata
5. kvalitetnu korisničku podršku
6. fulfillment usluge – skladištenje, pakovanje i dostavu
To znači da klasična kurirska firma više nije dovoljna. Pobediće kompanije koje postanu tehnološke logističke platforme.
MOGUĆA KONSOLIDACIJA TRŽIŠTA
Kako CAPEX raste, a marže ostaju pod pritiskom, očekuje se konsolidacija sektora do kraja decenije. Veći igrači mogli bi da preuzimaju manje mreže, specijalizovane operatere ili tech firme koje nude napredna rešenja za dostavu.
Do 2030. najrealniji scenario je tržište sa:
• dva velika nacionalna lidera
• nekoliko nišnih specijalista
• jačim međunarodnim prisustvom
• mnogo većim udelom paketomata i pickup modela
SRBIJA KAO REGIONALNI LOGISTIČKI HUB
Zbog geografskog položaja, veličine tržišta i centralne pozicije između EU i Zapadnog Balkana, Srbija ima potencijal da postane centar paketne logistike regiona.
Beograd, Novi Sad i Niš već funkcionišu kao ključni čvorovi za domaći promet, dok cross-border dostava ka Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i regionu postaje
sve važniji segment.
ZAKLJUČAK
Srpsko tržište paketne dostave ulazi u zrelu fazu razvoja. Više nije presudno ko ima najviše kombija, već ko ima najbolju tehnologiju, najpouzdaniju mrežu i najzadovoljnijeg
korisnika.
Borba za tržišni udeo u narednim godinama vodiće se na ekranima telefona, u aplikacijama za praćenje pošiljki i na lokacijama najbližih paketomata – mnogo više nego na samom putu.
