Datum: 25.mart.2026.
Vreme: 14,00 h
Mesto: Kruševac, Srbija
Šta misliš da li će Logimat da nestane u narednim godinama?
Da. Možda neće nestati, ali će se svakako umanjiti njegov značaj. Neće ljudi da se guraju više.
Ma nije samo to već ima i drugih stvari. Mi na sve to gledamo iz ugla posetioca, ali znam da je još više problema za izlagače. Pored svih akcija koje bi trebalo da sprovedu za ovaj sajam, problem je i to što više ne mogu ni da opravdaju učešće sa finansijske strane.
I to stoji. Sećam se da mi je nekada pričao čovek iz Kronesa koliko ih košta nastup na Brau u Nirbergu. Njihov štand je tamo ogroman, tu je uvek neka oprema ili cela linija i negde oko 50 stolova za sastanke u isto vreme. Nešto slično kao što je SSI SCHÄFER štand na Logimatu. Abnormalne cifre su u pitanju. Kad napraviš matematiku, 3 dana sajma, udarno vreme je od 11-15h osim srednjeg dana kada su tu prisutni i veliki direktori ili predsednici uprave, pa pomnožiš sa brojem stolova za sastanak, pa sve to podeliš sa ukupnim troškom za sajam – zaključak je bio da na svakom stolu mora da se sklopi posao od više miliona eura.
Ja sam skoro pričao na nekom panelu sa direktorima različitih kompanija, pojedini kažu da im se već neko vreme “ne ide“ na Logimat, ali da nemaju izbora zato sto će kupci, kada budu videli da ih nema na sajmu, pomisliti da nešto nije okej sa firmom. Zato nastavljaju da učestvuju.
Ma verujem da su svi u tom fazonu, mislim na firme koje izlažu na Logimatu od samog početka. Promenilo se dosta toga za poslednjih 15-ak godina i više i nije pitanje da li im se sve to finansijski isplati, nego to da i sami sajmovi moraju da promene formu. Ova sadašnja forma … jednostavno se pohabala i potrošila.
Ej, sećaš se kako je bilo na Logimatu na početku. Nisi mogao da prodješ od Kineza koji su slikali redom sve što je moglo da fotografiše.
Da, da, tako je. To sam prvi put video davno na nekom sajmu tehnike u Milanu. Čoveče koliko me je to nerviralo. Na svakoj fotki koju ja imam sa tog sajma u pozadini je neki Kinez sa foto aparatom.
Ali više nije tako, zar ne?
Nije, promenilo se. Nema više foto-aparata i kamera, sada se to rešava telefonom.
Hahaha, nisam mislio na to.
Ma znam, zezam se. Kinezi su i dalje tu, ali ne fotografišu već prodaju. Nalaze se na štandovima.
Kako to misliš, pa uglavnom su evropljani na štandovima, iako ima i kineskih izlagača.
Na te evropljane mislim. To su sve moji i tvoji dobavljači pa znam o cemu pričam. Ne mislim na same ljude koji su tu prisutni ili na naziv firme. Pre svega mislim na lanac snabdevanja koji se nalazi iza izložene opreme. Ukoliko su u pitanju proizvodjači komponenata i opreme tek 10-ak posto njih može da ti da eur1, odnosno potvrdu da je proizvedeno u EU. Ostalih 90 posto to ne mogu, zato što im skoro sve stiže iz Kine. Ukoliko su u pitanju isporučioci tehnologije taj procenat je nešto veći, oko 25 posto.
Uf, pa to je baš mali broj firmi koji ne zavisi u potpunosti od istoka.
O tome i pričam. Dakle, Kinezi su odslikali svoje i našli način da se pozicioniraju. Sada samo lagano i vreme radi za njih. Više ne moraju da slikaju ništa.
Ako je to tako kako kažeš pa onda će Kinezi da postanu vremenom i vlasnici tih firmi. Ako već i nisu.
Baš tako, negde su već vlasnici, a negde će doći do vlasničkog udela kroz lanac snabdevanja, a ne klasičnom kupovinom firme. Mi znamo za ova zvučnija imena koja su već kupili, ali verujem da se ovaj proces odvija u svim kompanijama.
Pitanje je koliko su te firme i same svesne ovog procesa?
Mislim da dobar broj njih nije svestan. A to zaključujem iz toga kakve akcije sprovode, u kom smeru investiraju i kako gledaju i nose se sa rastućim problemom konkurencije iz Kine. Ne vide da su se odnosi snaga promenili i da su neophodni krupni rezovi i promene, ako žele da opstanu u formi i vlasništvu kakvo sada imaju.
Da ostavimo Kineze na miru, vidi ovo predjelo što dobro izgleda. Šta je ovo?
To ti je prepečen hleb sa malo aleve paprike, mnogo je dobro. Probaj i kajmak i pršutu, sve je dobro ovde.
A ti i ja malo više mudrujemo danas. Analiziramo igrače koji imaju promete od više stotina miliona eura ili više milijardi eura, pa valjda oni bolje znaju šta rade.
Pa dobro, pričamo onako uz ručak. Imamo pravo da razmišljamo, a to što oni okreću veliki novac nije garancija da imaju bolje mišljenje nego mi. Pogotovo danas, mnogo su se stvari promenile. Ljudi donose odluke, a veliko je pitanje koliko se pravi ljudi nalaze na pravim mestima.
Znaš da je to nerešiva jednacina za velike igrače. Jednostavno, postali su toliko veliki da je proces sprovodjenja odluka ili neke kvalitetne vizije postao glomazan i predug. A okolnosti se menjaju brže nego ranije. Sto veći igrač, to je teža adaptacija ili modifikacija unutar kompanije.
Hej, sećaš se one moje prijateljice koja radi u Shell-u?
Da, ona što živi u Holandiji. Da li još uvek radi tamo?
Radi. Sećam se njenih priča oko organizacione strukture. Kada bi ti samo znao koliko je to napredna firma.
Pa dobro oni su gigant, možda u 10 ili 50 najačih kompanija na svetu. Nije čudno da su napredni.
Zamisli koliko stoji grešaka iza toga da imaš kvalitetnu proceduru, zamisli koliko je rada i godina truda i pogrešnih poteza moralo da stoji iza svega.
Sigurno je tako. A šta kaže ona kako je u Holandiji?
Sa njom je lepo pričati. Ali ona je ispred ili tačnije da kažem iznad opšteg stanja. Živi u Hagu … mislim već 20 godina. Njen posao u Shellu su veliki projekti i inovacije i u okviru toga je obišla planetu. Pitanje je da li možemo ti i ja da sagledamo šta znači veliki projekat za firmu koja buši planetu. Zato su njena gledišta napredna i nisu merilo za to kako je u Holandiji.
Lepo je raditi sa Holandjanima, zar ne?
E jeste, zaista jeste. Toliko su naštelovani na pravi način za posao, mislim na onaj efikasan nacin. Imam više desetina projekata odradjenih sa raznim kompanijama iz Holandije i uvek je bilo kako valja. I uvek je moglo da se nešto nauči od njih i da se kasnije unapredimo. Mnogo sam naučio od njih kroz posao.
Baš tako. To se najbolje može razumeti kad odeš tamo. Toliko je sve na mestu i kako valja da čovek koji se razvije u takvom okruženju zaista ima sve uslove da bude “napredan“. Drugačiji su od Nemaca, nekako su “prirodno napredni“.
Da, ali to je samo u vezi sa poslom. Sa privatne strane, većina je nezanimljiva. Rekao bih da su previše sterilni za moj ukus. Kao da im fali neka emocija, ne znam. Da li ih je posao toliko pretvorio u nešto toliko optimalno da se izgubilo ono suštinsko? Čak i oni Holandjani koji na prvi pogled … ili na prvo pijanstvo deluju cool, mislim da nisu već imaju šlif da se tako predstave. U suštini svi su isti, kao na kalup – kad predju 50 godina fura se golf ili tenis, a dame hiking ili trčanje.
Pa sve je to dobro i zdravo.
Jeste, ali je i sterilno. A deo toga rade zato što okolina radi isto. A uopšte im se ne radi. Kao i onim izlagačima na Logimatu kojima se ne izlaže ali moraju.
A sa kim si se to zapijao?
Ma ne pitaj.
Hahahaha.
Znaš, bilo je projekata koji su imali izazove. Neizvesnost i mali vremenski prozor da se projekat završi. Nervoza mora da se ubije sa nečim.
Gde ste to bili, ovde kod nas ili kod njih?
Ma i tamo i ovde. Splav u Amsterdamu i splav na Ušću, nema mnogo razlike, kad se napiješ moraš da vodiš računa da ne upadneš u reku.
Hahahaha.
Ja to i zameram svojoj drugarici, toliko je dugo tamo da ju je okruženje pretvorilo u starosedeoca. A ona je u stvari posebna zato što je naša i ima sve ono što mi imamo. Ima osmeh, ima foru.
A da ostavimo i Holandjane. Sarmice sa zeljem, a ovo je … ne znam baš kako se zove, samo probaj.
Sećam se ovih sarmica kad ste pravili dan u Intralogističkom centru.
E to su baš te sarmice. Prijatno.
Pa koliko vremena još daješ Logimatu?
Hm hm, recimo 5 godina.
Da, možda je i to mnogo imajući u vidu koliko su se stvari ubrzale. U svemu, a posebno u tehnologiji.
Ali ostaće u nekoj formi.
Sigurno hoće.
Mozda će ga kupiti Kinezi?
Hahaha možda. A možda i već jesu.
Hahaha.
Da li ti znaš da sam ja išao na sajam u Štutgart i pre nego što je Logimat postojao? Da, da, zaista je tako. I taj sajam još uvek postoji, zove se Motek. To je takodje bio sajam intralogstike, ali uglavnom za proizvodne procese. Skladišni su postali mnogo više vidljivi nakon što je e-commerce napravio bum. Taj Motek je upravo Logimat pojeo. Eh sada, Logimat je toliko veliki da nije moguće da ga pojede neki drugi, veći ili značajniji sajam. Urušiće se sam od sebe, urušiće ga nove tehnologije i AI i druge stvari koje Logimat propagira. Ironija, zar ne?
Nije to čudno. Pogledaj šta se dogodilo sa Cematom u Hanoveru. Nestao je sa mape interesovanja, ne pamtim kada je neko pomenuo Cemat. Pitanje je i da li još uvek postoji.
Da, da, niko više ne pominje Cemat. To se zove dobar primer.
Pa taj sajam su jedne godine zajedno otvorili Merkelova i Putin.
Da. To sam gledao na televiziji. I pored toga je nestao. Hej, da li znaš da sam izlagao jedne godine na Cematu u Hanoveru?
Ne znam. Kad, kako?
Pre nekih 20 godina, ako se dobro sećam to je bilo u organizaciji privredne komore, neki zajednički štand. Potpuni promašaj, bili smo na nekom metalskom štandu koji nije imao mnogo veze sa našim poslom. Moj brat i ja, celih 10 dana. Ali i tu se nešto naučilo.
A da li se ti sećaš da smo se jedne godine sreli u Hanoveru na sajmu?
Hm, hm, ne sećam se, kada smo se sreli? Da li je moguće da se ne sećam?
Ma da. I proveli smo deo dana zajedno.
Izgleda da je moje vreme prošlo, zaista se ne sećam. Overload se to zove.
Hahaha.
Smejao se ili ne, isto je. Overload.
Te engleske reči nekada zvuče bas efektno i teško je naći zamenu na srpskom.
Ja volim da koristim srpske reči i radim to kad god mogu. Ne može uvek zato što je baza na engleskom jeziku i neke reči je teško zameniti nasim rečima.
Kao na primer burn-out?
Uh, tu reč baš ne volim. Ni na enegleskom, a ni na srpskom. Kako ti je to palo na pamet?
Kao nastavak na overload. Zašto je ne voliš?
Ne znam, ne prija mi. Imam utisak da stranci preteruju sa tim. Malo malo pa čujem da je neko imao burn out. I same kompanije su tu reč prihvatile i dopuštaju zaposlenima čak i par meseci odmora kad imaju burnout.
Pa dobro, to nije loše.
Valjda je to subjektivna stvar. Svi imamo neke predrasude. Ja bih recimo sve njih sa zapada doveo da provedu par godina kod nas da rade. Da osete šta znaci nesigurno tržište, da vide šta znači neznanje, neplaniranje, nerazumevanje. Da shvate šta znači podredjena uloga u svakom takmičenju. Mislim da bi im se tolerancija na burnout značajno povećala.
Kako bi rekao burnout na našem?
Nemam pojma. Nemamo mi pravi prevod za to. Ovde smo svi burnout.
Hahaha.
Šta mislis kako Kinezi gledaju na burnout?
Ma nemam pojma ništa o njima. Ne verujem da to postoji kod njih. Zabranjeno je.
Hahaha.
Tokom prethodnih meseci više puta sam čuo da ljudi iz logistike žele da idu ili već idu u Kinu na sajam sličan Logimatu?
Idu i u Indiju i Vijetnam, ali najviše u Kinu. Ne znam, rekao bih da oni promašuju poentu…osim udaljenosti, nema razlike da li ideš u Kinu ili Nemačku na sajam intralogistike. Svuda će te isto zapljusnuti kao i na Logimatu, sve je moguće i sve je sjajno i silno. Isto ili još više će ti gurati svoju tehnologiju, pre svega zato što imaju ograničenja. I to puno više ograničenja u odnosu na evropsku konkurenciju.
Na šta misliš?
Na pozicioniranje i organizaciju. Čoveče pa mi ovde gradimo tu organizaciju više od 3 decenije. Ne ide to baš tako jednostavno.
Da, ali Kinezi će ti reći isto što i u prodavnici u bloku 70. Da li imate? Ima, ima, ima. Da li možete? Može, može, može. A ti posle kad stigneš kući u Srbiju pitaš se šta je bre ovo? Jedino te teši što nije bilo skupo.
Hahaha. Verovatno.
Zašto su nam dali 3 orasnice, a nas je dvojica? Hoćeš ti da pojedeš ovu treću?
Hoću. Ti nećeš?
Hoću.
Zar nije ovo što sada radimo neko dostignuće? Sedimo u kafani u Kruševcu na udarni dan Logimata.
Umesto da se guramo i slušamo priče ljudi koji će već sutra isto pričati i prodavati opremu – samo u ime neke druge firme.
Kad tako kažeš jeste neko dostignuće.
Dosta je bilo, ja sam to još pre par godina odlučio. Odlazim na Logimat još pre nego što sam imao decu, a sada moj sin završava fakultet. Pa to je cela jedna generacija koju sam ispratio. A ti i još više i duže nego ja. Meni je dosta.
Pa i meni je dosta. Valjda zato sedimo danas ovde.
Pošteno smo odradili naše, sada je red na ove mladje da guraju.
I da se guraju na Logimatu još koju godinu.
Hahaha.
U to ime – živeli.
Živeli, uzdravlje.
Trasing doo
Miloš Gligorijević
Vojvode Putnika br. 1, 37212 Stalać, Srbija
Tel. +381 37 806 590
Fax. + 381 37 806 056
E-mail: info@trasing.co.rs
