Nova epizoda stiže 7. maja i donosi temu koja će, prema najavi autorke, otvoriti važna pitanja i privući širu publiku. Gost sedme epizode je dr Snežana Tadić, redovna profesorka Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Odsek za logistiku.
Prof. Tadić je logističarka, sa više od 25 godina intenzivnog rada u edukaciji, planiranju i rešavanju složenih praktičnih izazova logistike. Njena profesionalna snaga ogleda se u sposobnosti da poveže teorijska znanja sa konkretnim rešenjima u praksi, čime je stekla reputaciju pouzdanog stručnjaka u najzahtevnijim projektima.
Kao mentor ili član komisije učestvovala je u izradi i odbrani više stotina završnih i master radova, što potvrđuje njen uticaj na akademsku i stručnu zajednicu. Pored toga, aktivno doprinosi razvoju logistike kroz članstvo u Savetu za city logistiku PKS, Inženjerskoj akademiji Srbije i Savezu inženjera i tehničara Srbije, gde kao predsednica Odbora za razvoj podržava podmladak unutar profesije, ali pre svega afirmiše visok nivo stručnosti i inovativnosti u inženjerskoj praksi.
Vizionarski i s entuzijazmom je 2022. godine osnovala Asocijaciju žena u logistici, sa ciljem osnaživanja žena i jačanja ženskog liderstva u ovoj oblasti.
Svoju doktorsku disertaciju posvetila je temi city logistike, a nedavno je sa timom sprovela studiju slučaja logistike užeg centra Beograda, donoseći dragocene uvide u funkcionisanje i izazove urbanih logističkih tokova, posebno snabdevanja.
U predstojećoj epizodi akcenat je upravo na ovoj temi, kao ključnom faktoru održivog razvoja urbanih sredina. Od teorijskih osnova do praktičnih rešenja koja menjaju način na koji se urbani centri snabdevaju i funkcionišu.
Ana D. Milinović otvara temu ključnim pitanjem: „Kada pričamo o city logistici, šta to zapravo znači za život jednog grada, koje sve to procese obuhvata?”
„City logistika, u stvari, omogućava život u gradu, daje podršku svim funkcijama, od trgovine, ugostiteljstva, do kulture, obrazovanja, sporta itd. Izuzetno kompleksna oblast, veliki broj različitih učesnika, veliki broj različitih sistema koji omogućavaju realizaciju tih robnih tokova, uglavnom različiti i konfliktni interesi i ciljevi tih učesnika. Sa jedne strane, imamo one koji zahtevaju robu. Sa druge strane, imamo one koji šalju robu. Sa treće strane, one koji realizuju sve te logističke zahteve za tim tokovima i sa četvrte strane imamo gradsku upravu odnosno neku upravu koja bi trebalo da pomiri te različite strane. I sad, šta je još interesantno kada se radi o tim manjim prostorima? Tada, u stvari, jedan učesnik može da se pojavljuje u različitim kategorijama. Ja, kao stanovnik, imam jedne zahteve i jedne ciljeve, a ja kao recimo zaposleni u nekoj logističkoj kompaniji, potpuno drugom težim. Vidimo na nivou jedne ličnosti različit konfilkt tih intresa i ciljeva. Recimo kad ljudi pričaju o robi, o robnim tokovima, uglavnom obraćaju pažnju na transport, a transport je zapravo samo jedan segment logistike, jedan podsistem logistike i uvek je posledica drugih podsistema. Ne samo lokacije skladišta i zaliha nego, i poručivanja robe koje u stvari generiše sav transport. Kad nema poručivanja, nema isporuke, nema transporta. Kada bi bilo manje poručivanja, da bismo smanjili transport, onda bi na Terazijama bili skladišni sistemi. Terazije bi bile u stvari zgrade pune robe. Tada ne bi bilo transporta, ne bi bilo isporuka, ali zapravo bi bilo manje poručivanja. Odnosno, kompanije bi poručivale robu jednom ili par puta godišnje. Ali onda bi sve bilo pretvoreno u skladišne sisteme.”
Nakon što je objasnila kompleksnost robnih tokova i ulogu različitih učesnika, razgovor se prirodno otvorio ka širem kontekstu, pri čemu se autorka nadovezuje pitanjem: „Koji su još neki sistemski problemi city logistike?”
„Transport je problem zbog toga što nema rešenja, koncepcije city logistike, pa zato je takav transport kakav ne treba da bude. On mora da postoji, samo što bi bio mnogo bolji, efikasniji i sa manje pokrenutih vozila kada bi imali dobre koncepcije city logistike. Nadam se da ću kroz ovaj razgovor uspeti da objasnim o čemu se radi. Recimo, kada je neko iz uprave grada dozvolio nekome da, na primer, otvori ugostiteljski objekat u Knez Mihailovoj ulici i kada je nekim logističkim provajderima dao dozvolu da grade logističke centre u okruženju Beograda, tokovi i transport između logističkog centra u okruženju Beograda i ugostiteljskog objekta ili trgovačkog objekta u Knez Mihailovoj i logističkog centra te trgovačke kompanije, koji se nalazi oko Beograda ili čak van Beograda, to je posledica dve lokacije skladištenja robe. I ugostiteljski objekat, prodavnica… je, u stvari, mesto držanja zaliha, samo što te zalihe nisu kao u logističkim centrima, nego su prodajne zalihe i danas, u vreme skupih kvadrata, uglavnom se svode na one zalihe koje se nalaze na prodajnim policama. Više nema koncepta prodavnica gde je pola prostora namenjeno trgovini i izlaganju robe, a polovina „magacinima“.”
Prof. Tadić je u nastavku razgovora istakla da je, u sistemu donošenja odluka, glavni problem city logistike Beograda i drugih gradova Srbije skrivanje intelektualnog kapitala. Ističe da postoji određena disproporcija između moći i znanja, pa moć često imaju ljudi koji ne znaju mnogo o oblasti kojom upravljaju. Sa druge strane, imamo izuzetan intelektualni kapital u oblasti, nesumnjivo najveći u ovom delu Evrope, na žalost nevidljiv za sisteme upravljanja i odlučivanja.
Ovo su samo delovi razgovora u kojem se otvaraju važna pitanja o budućnosti urbanog snabdevanja. Prof. Tadić je kroz razgovor jasno ukazala da city logistika nije samo tehničko pitanje, već i društveni izazov.
Cela epizoda izlazi 7. maja, kada će publika dobiti priliku da čuje kompletan razgovor i sazna više o praktičnim rešenjima i vizijama koje mogu oblikovati održivi razvoj društva u celini.
Pratite PROTOS podcast i budite među prvima koji će čuti novu epizodu. Priča se nastavlja.
