Pozdrav dragi čitaoci, evo mene opet, u temi, koja po mom mišljenju zaslužuje više od ovoga što ću ja pokušati da sublimiram u malom članku.Prevoz opasnih materija predstavlja delatnost sa povećanim rizikom po život i zdravlje ljudi, imovinu i životnu sredinu. Zbog toga pravni sistem Republike Srbije predviđa poseban režim odgovornosti za štetu koja može nastati tokom transporta takvih materija.
Odgovornost u ovoj oblasti zasniva se na kombinaciji više pravnih izvora, pre svega:
- Zakona o prevozu opasne robe,
- Zakona o obligacionim odnosima,
- međunarodnih propisa, naročito ADR sporazuma (European Agreement concerning the International Carriage of Dangerous Goods by Road),
- kao i pravila o odgovornosti prevoznika u međunarodnom drumskom transportu prema CMR konvenciji.
Zbog prirode ove delatnosti, odgovornost za štetu u velikoj meri ima objektivni karakter, odnosno ne zavisi od krivice učinioca.
Pojam opasne robe i pravni okvir
Prema Zakonu o prevozu opasne robe, opasna roba obuhvata materije i predmete koji zbog svojih fizičkih ili hemijskih svojstava mogu predstavljati opasnost za ljude, imovinu ili životnu sredinu tokom transporta (eksplozivne materije, zapaljive tečnosti, gasovi, radioaktivni materijali i dr.).
Transport takve robe podrazumeva posebne obaveze za više subjekata:
- pošiljaoca,
- prevoznika,
- primaoca,
- vozača,
- kao i pravna lica uključena u logistički lanac.
Propisi predviđaju obaveze u pogledu:
- klasifikacije opasne robe,
- pakovanja i obeležavanja,
- dokumentacije,
- tehničkih uslova vozila,
- stručne obuke vozača.
Povreda ovih obaveza može dovesti do građanske, prekršajne ili krivične odgovornosti. Razložiću po pobrojanim sferama odgovornosti.
Građanskopravna odgovornost za štetu
Objektivna odgovornost
Odgovornost za štetu u prevozu opasnih materija u najvećem broju slučajeva zasniva se na pravilima o odgovornosti za opasnu stvar ili opasnu delatnost.
Prema članu 154 stav 2 i 3 Zakona o obligacionim odnosima, za štetu od delatnosti od kojih potiče povećana opasnost za okolinu odgovara se bez obzira na krivicu.
Dalje, član 173 istog zakona uvodi pretpostavku uzročnosti, odnosno smatra se da šteta potiče od opasne stvari ili delatnosti, osim ako se dokaže suprotno.
Član 174 ZOO propisuje da za štetu odgovara lice koje se bavi opasnom delatnošću.
U kontekstu transporta opasnih materija to su najčešće:
- prevoznik,
- vlasnik vozila,
- pošiljalac (ako je nepravilno deklarisao robu),
- lice koje upravlja opasnom materijom.
Solidarna odgovornost više lica
U praksi je česta situacija da je više subjekata uključeno u transport opasne robe, pa se postavlja pitanje njihove međusobne odgovornosti.
Sudska praksa potvrđuje mogućnost solidarne odgovornosti više učesnika.
Vrhovni sud je zauzeo stav da postoji solidarna odgovornost imaoca vozila i vozača koji njime upravlja, pri čemu je odgovornost imaoca objektivna, dok je odgovornost vozača zasnovana na krivici.
Ovaj princip se analogno primenjuje i kod prevoza opasne robe, gde pored vozača može odgovarati i prevoznik kao organizator transporta.
Odgovornost prevoznika u međunarodnom transportu
Kada se opasna roba prevozi u međunarodnom drumskom transportu, primenjuju se i pravila CMR konvencije.
Prema članu 17 CMR konvencije, prevozilac odgovara za:
- potpun ili delimičan gubitak robe,
- oštećenje robe,
- zakašnjenje u isporuci,
u periodu od preuzimanja robe do njene isporuke.
Prevoznik se može osloboditi odgovornosti samo ako dokaže da je šteta nastala usled:
- okolnosti koje nije mogao izbeći,
- posledica koje nije mogao sprečiti.
Kod opasne robe, sudovi posebno ocenjuju:
- da li su poštovana pravila ADR-a,
- da li je roba pravilno deklarisana,
- da li je vozilo ispunjavalo tehničke uslove.
Odgovornost za štetu prema trećim licima
Poseban značaj ima šteta koja nastane prema trećim licima (npr. eksplozija, požar, zagađenje).
U tim slučajevima primenjuju se pravila o odgovornosti za opasnu stvar ili delatnost.
Sudska praksa potvrđuje da kod opasnih delatnosti postoji pretpostavka uzročnosti između delatnosti i nastale štete, pa se odgovorno lice može osloboditi odgovornosti samo ako dokaže da šteta nije posledica te delatnosti.
To u praksi znači da je teret dokazivanja na prevozniku ili drugom odgovornom licu.
Osiguranje od odgovornosti
Zbog visokog rizika, prevoz opasnih materija u praksi je gotovo uvek praćen osiguranjem od odgovornosti za štetu prema trećim licima.
Osiguravajuće društvo može biti obavezano da naknadi štetu oštećenima ako postoji odgovornost prevoznika kao osiguranika.
Nakon isplate štete, osiguravač može ostvariti regresno potraživanje prema odgovornom licu ukoliko je šteta nastala usled grubog kršenja propisa.
Zaključak
Prevoz opasnih materija predstavlja delatnost sa visokim stepenom rizika, zbog čega zakonodavac predviđa stroge standarde bezbednosti i režim objektivne odgovornosti za štetu.
Odgovornost za štetu može nastati na strani više subjekata uključenih u transportni lanac, a u praksi se često primenjuje institut solidarne odgovornosti. Poseban značaj imaju pravila o odgovornosti za opasnu stvar i opasnu delatnost iz Zakona o obligacionim odnosima, kao i međunarodni transportni režimi poput ADR sporazuma i CMR konvencije.
Zbog toga je pravilna organizacija transporta, poštovanje tehničkih i bezbednosnih standarda, kao i adekvatno osiguranje od odgovornosti, ključni element prevencije štete u ovoj oblasti.
Na osnovu svega iznetog, jasno se vidi da se pri obavljanju ovakvog vida transporta, neophodno je da se konsultujete sa svojom pravnom službom, advokatom ili drugarom pravnikom, kako biste se na najbolji način zaštitili, i preduzeli sve moguće mere, da u slučaju nastupanja štetnog slučaja, imate najmanje moguće posledice, ili iste zaobiđete. Do sledeće teme, advokatski pozdrav!
Siniša Pješčić
Advokatska kancelarija Pješčić
Laze Kostića 2/1, Novi Sad
+381 (0)65 250 38 88
