Intralogistički centar u Pojatama dočekuje još jedno proleće sa pregršt inovacija. Kompanija Trasing Conveyors je u 2025.godini dobila nagradu Srpske Logisticke Asocijacije za Customer Experience. To je važno priznanje za nas i za inovaciju koju smo postavili na tržištu. Značajno priznanje je stiglo i od Interrolla upravo za pokretanje ovog centra. Sve to je svakako dodatni motiv i obaveza da se Intralogistički centar kontinualno unapredjuje i dopunjuje novim tehnologijama. Cilj je da se postigne u najmanju ruku isti efekat kao do sada, odnosno da se kompanijama koje se bave logistikom pojednostavi put do automatizacije procesa.
U skladu sa tim pripremili smo niz novih tema koje obradjujemo. Procesi, tehnologije, oprema, tokovi materijala i informacija, integracija i komunikacija su neke od njih. Predstavljamo i novi koncept za post-prodajnu podršku. Posebna tema koju smo pripremili za ovu godinu se zove Trajna Promena Ciklusa. To bi bila neka vrsta dugoročne – trajne promene za jednu kompaniju, ne samo u vezi sa automatizovanim procesima nego u celini. Da se usklade ljudi, procesi i tehnologije. Da se izgradi kultura stalnog poboljšanja. Bavimo se strategijama koje donose takvu trajnu promenu.
Jasno se vidi da sve kompanije u sektoru logistike ubrzavaju ulaganje u automatizaciju da bi zadovoljili rastuće zahteve. Ono što se ne vidi je koliko te investicije zaista mogu da “se prime“. Na primer, priprema za prelazak na novu tehnologiju podrazumeva analizu velikog broja faktora. Tu su neki faktori vidljivi, kao što je veličina objekta, potrebna infrastruktura, operateri ili performanse opreme. Dovoljno je vidljiv i tok informacija, distribucija podataka i komunikacija. Ali tu su i faktori koji ne samo da nisu vidljivi nego i ne znamo još uvek da postoje. Ovo ukazuje da je neophodno kontinualno bavljenje procesima. Tu je važan faktor čovek, odnosno svi zaposleni. Tu je linija razgraničenja – ili stojimo tu gde smo skočili sa investicijom u automatizaciju ili idemo napred nakon tog skoka koristeći inerciju samog skoka za dodatno ubrzanje. Zato projekat i implementacija nove tehnologije traje koliko i life-cycle same kompanije. To važi za svaki projekat bez obzira da li je mali i veliki, zato što su svi povezani i ide se iz jednog u drugi. To bi bila trajna promena.
Vreme prolazi i stvari se menjaju. Ko se još seća kako se nekada ulazilo u avion? Nije preterano da se kaže da se ulazilo skoro kao u 26-icu gradskog prevoza u Beogradu. Ja sam više puta leteo iz Tivta za Beograd i obrnuto bez unapred kupljene karte nego sa njom. Čekam na gejtu kada svi udju i ako ima još mesta dozvole mi da otrčim do šaltera da pazarim kartu. I sačekaju me naravno. Čak i ako nema mesta uglavnom bih uspeo da izmolim da me puste da udjem u avion. Tako sam više puta leteo bez sedišta, stojeći i držeći se za kasetu za prtljag iznad glava. Baš kao u busu. Jednom sam čak i kartu kupio u avionu. Ipak, trebalo bi da se zna da je to bila jedna država i nije bilo pasoške ili carnske kontrole pa je možda moglo tako. Ali slično sam leteo i par puta za Beč, a jednom prilikom i za Dizeldorf. Bez karte, direktno na gejtu i verovatno sa nekom srceparajućom pričom.
Sve ovo kao da je bilo pre 100 godina, a ipak nije bilo tako davno. Napad na kule bliznakinje u Njujorku 2001.godine je sve promenio. Tako smo danas došli do toga da skidamo kaiševe, cipele i baterije sa laptopova i sve to u prisustvu uniformisanih ljudi sa dugim cevima. Nije neki napredak zar ne? Zaista nije lako današnjim klincima da shvate kakvo je bilo vreme pre interneta i mobilnih telefona. Danas iz kafića telefonom kupiš avio kartu. A tada bi to bilo nekako ovako – tražiš najbližu telefonsku govornicu i trafiku da kupiš žetone ili usitniš novac, zatim zoveš 988-informacije da pitaš za broj JAT-a, pa zoveš JAT i pitaš gospodju kada je let i da li ima karata. A dok čekaš odgovor iza tebe je već red na govornici, nervoza, svi žure, može da se čuje i po koja psovka. Nakon toga ideš u JAT (na Bulevaru kod crkve Sv.Marka je bila poslovnica) da platiš i preuzmeš kartu. Svet se promenio. Društvo se menja, misao je drugačija, a dani su potpuno različiti od dana kakve smo imali pre samo tih 25 godina. Vreme kao da se ne računa kao što se ranije računalo. Sve je drugačije, brže, jednostavnije i mnogo više suludo nego ranije.
Ova Nova godina je završila jednu priču koja je trajala skoro pola veka. MTV je prestao da postoji. Prvi specijalizovani muzički TV kanal u svetu okončao je za Novu godinu svoje postojanje gašenjem svih svojih programa i platformi. Poslednja pesma koju je MTV emitovao trebalo je da bude ista koja je bila i prva – “Video killed the radio star”, grupe Bagls. Simbolika je zaista upečatljiva. MTV je taj spot prikazao 1.avgusta 1981.godine i to je bio momenat u kome je Radio zvanično izgubio bitku protiv novotarije koja se zvala Televizija. MTV je završio svoj life cycle i njegovim gašenjem Televizija je zvanično izgubila bitku protiv novotarije koja se zove Streaming. A radio je nekada bio luksuz. Verovali ili ne, nekada se plaćao porez na luksuz ukoliko ste imali radio prijemnik u kolima. Lično sam video priznanice koje je moja komšinica pronašla u arhivi svog pokojnog oca. Čovek je uredno plaćao ne baš mali porez na radio aparat u kolima.
I logistika se promenila, a posebno nakon ekspanzije e-commerca. Ali ostala je činjenica da je logistika dobar pokazatelj opšteg stanja u društvu. Stepen automatizacije je indikator ekonomije u celini. Odavno je to tako u razvijenom svetu. Kod nas je više-manje tako. Uz nekoliko izuzetaka, naše kompanije i dalje ne shvataju gde je suštinska dobit od investiranja u automatizove procese. Još uvek su kod nas nužda ili nedostatak radne snage glavni motiv za investiranje u sopstveni radni ciklus. Malo koja akcija proističe iz analitike.
Intralogistika je kretanje robe i informacija kroz skladišno distributivni centar. A bavljenje intralogistikom je alat koji kreira sekunde. Sekunde se kreiraju iz postojećeg procesa. Ukoliko je proces dobro projektovan utoliko je i rezultat bolji, odnosno uštedi se više vremena. Neko će reći da sekunda i ne zvuči tako mnogo, ne miriše na profit. Naprotiv, sekunda tamo sekunda amo i na protok od 5,000 kom/h, za dve radne smene sa ukupno 200 operatera – sakupi se sekundi u vrednosti od oko 1,25 miliona eura godišnje. Ova ušteda se dalje može koristiti za planiranje i poboljšanja ostalih procesa koji se nadovezuju na intragostiku, a to znači za kompaniju u celini. To je ona trajna promena sa početka ove priče.
Sličnu analitiku primenjuju i odlično znaju kompanije iz CEP industrije. Amazon je prvi shvatio vrednost te sekunde i zato toliko ulaže u inovacije na ovom polju. Analitika je krucijalno važan segment za napredak svake pošte, distribucije ili kurirske dostave. Sada imamo i novog igrača u toj branši kod nas na tržištu – kompaniju X Express, a oni su posebno jaki u tom segmentu. Poznajem te ljude dugi niz godina i mogu vam reći da će X Express biti ozbiljna konkurencija postojećim firmama kod nas. Već imaju know-how, dokazano znaju kako se posao radi i što je još važnije kako se unapredjuje. Siguran sam da će unaprediti celu branšu i to je na korist svih nas potrošača i korisnika usluga.
Dakle, svet se menja. Poslednjih 50 godina bilo ja najvažnije gde se nalazi nafta. Narednih 50 godina biće najvažnije gde se proizvode čipovi. Kako će ko proći u ovoj preraspodeli ostaje da se vidi. Ali ono što se vidi već neko vreme i svake godine se pojačava je strah od Kine. Opšti strah na svim poljima, počeli smo da se plašimo Kineza više nego deca što se plaše mraka. Svi se plaše od Kine, a najviše oni koji se sa Kinom takmiče, dakle Amerika, Evropa i Japan. Rekao bih da skoro svi pogrešno igraju protiv Kine. Teraš silu na jačeg? To nikada nije išlo pa neće ni sada. Amerika ima mogućnost za to samo zbog vojne sile koju poseduje. Evropa to ne može, a Japanci me zaista ne interesuju te ih neću komentarisati. Kina izbaci oko 1,500,000 inženjera svake godine. Kakav god da je školski sistem, kakvi god da su ti inženjeri, ostaće bar jedna trećina onih koji valjaju. To je broj od 500,000 inženjera. To je jedna cela Crna Gora. Svake godine.
Kina je vlasnik sveta u ovom trenutku i to bi trebalo prihvatiti kao konstantu u jednačini koju svet pokušava da reši. Ali to nije obična jednačina sa više nepoznatih, to je neka vrsta “vremenske jednačine“. Ovakve jednačine su postavljene tako da se ne mogu rešiti odmah već se moraju rešavati najmanje 25 godina. Ranije smo imali ovakve jednačine, a poslednja je bila za vreme hladnog rata izmedju Amerike i Sovjetskog Saveza i trajala je celih 50 godina. Ali ova specifična jednačina sa Kinom će vrlo verovatno trajati duže. Istorija nam može pokazati kako će se rešiti ova vremenska jednačina. Na kraju će Kinezi sami sebi doći glave. Politika osvajanja sveta nakon nekog vremena neće više ići tako glatko kao sada. I to ne zbog drugih nego zbog same Kine. Kinu čekaju dečije bolesti kojima se sada ne bavi jer mora da otima rudnike u Čileu, da gradi prugu u Uzbekistanu i da prodaje TikTok u Americi. Kinu čeka Kina. Razlike u samoj zemlji su ogromne i nepremostive. Takav socijalni rascep je mehur koji raste i neminovno puca jednog trenutka. Kolike su te razlike možemo da vidimo kroz sledeće poredjenje: Jugoslavija je bila država sa nekoliko republika, a razlika izmedju najrazvijenije Slovenije i najmanje razvijenog Kosova bila je oko 7 puta. Danas je u Kini razlika izmedju razvijenog istoka oko Šangaja i nerazvijenog zapada Urumći regiona oko 200 puta!! Mongolsko carstvo se u 13.veku prostiralo od Japana do Madjarske i nestalo je kao rukom odnešeno. Kinezi danas imaju veće carstvo i isto tako će nestati.
Mala trivija – ja poznajem samo jednog Kineza, jednog jedinog od 1,5 milijardi koliko ih ima. Jani ima standardnu kinesku radnju u mojoj zgradi i tu je skoro 20 godina. Od samog početka smo se sprijateljili. Ja sam njega cenio zato što je izuzetno vredan. On je vlasnik prodavnice, ali istovremeno i radnik i nosač robe i knjigovodja, odnosno jedini zaposleni. Čovek radi od 9-20 svakog dana, a nedeljom od 9-15h. Duhovit tip, šmeker, pecaroš i dobar komšija. On je mene zavoleo valjda zato što sam bio jedini čovek u kraju koji je u njemu video Janija, a ne Kineza.
Zato, draga Evropo trebalo bi da promeniš strategiju. Onu strategiju da iz Kine uzimaš jeftinu sirovinu, polufabrikate ili radne sate, a istovremeno ti smeta što Kina napreduje pa napravi automobil sličnog kvaliteta kao Nemci samo u pola cene i hoće da ga prodaje u Evropi. Evropo ti bi htela da prodaješ u Kini, a da Kina ne dolazi kod tebe. To se draga Evropo kaze ‚‚hoćeš da se j…š ali da ti ne udje‚‚. A to nije moguće. Strategiju nećeš moći da promeniš dok ne promeniš stavove, a pre svega shvatanje da je život jedne Francuskinje vredniji od života jedne Nigerijke. Zato što nije. Dakle, draga Evropo čeka te dosta preispitivanja i to će potrajati taman koliko i vremenska jednacina. Pa ti vidi koliko ćeš da potoneš za sve to vreme.
Miloš Gligorijević
Trasing doo
info@trasing.co.rs
+381 37 806 590
