Svedoci smo kako bezbrojne inovacije upravljaju skoro svim sferama svakodnevog života, i svako se, na svoj način, prilagođava i koristi nove stvari. Činjenica je da sadašnjost nema milosti prema onima koji se nisu snašli. U poslovnom svetu, situacija je još teža – ko se nije prilagodio, ispada iz igre. Drumski transport nije imun na promene, ali uz velike proteste i nezadovoljstvo glavnih aktera u ovom sektoru. U ovom tekstu posvetićemo se aktuelnin temama – novom zakonu Evropske Unije i primeni veštačke inteligencije u drumskom transportu.
ZEMLJE EU USVAJAJU ZAKON O SMANJENJU EMISIJA CO2 ZA KAMIONE
U maju ove godine, zemlje Evropske Unije dale su konačnu saglasnost na Zakon o smanjenju emisija ugljen-dioksida iz kamiona, koji će zahtevati da većina novih teških vozila prodatih u EU od 2040. godine bude bez ikakvog zagađenja okoline.
Kamioni EU će morati da smanje emisije ugljen-dioksida za 90% u odnosu na trenutni nivo do 2040. Godine. Dogovoreno je da se postepeno povećava udeo vozila sa nultom emisijom
u floti teških vozila širom bloka.
Uprkos tome što su Italija, Poljska i Slovačka pokušale da blokiraju zakon, nova pravila za teška vozila zadržavaju postojeći cilj za 2025. godinu koji je trenutno usmeren na smanjenje emisija od 15% za kamione preko 16 tona.
Zakon dalje navodi da od 2030. godine novi kamioni preko 7,5 tona moraju smanjiti emisije za 45%, što će se povećati na 65% od 2035. godine i konačno dostići 90% smanjenja
emisija od 2040. godine. Novi gradski autobusi će morati da postignu cilj potpuno bez emisija do 2035. godine sa prelaznim ciljem od 90% u roku od šest godina.
Teška teretna vozila su odgovorna za preko 25% emisija gasa sa efektom “staklene bašte” iz drumskog saobraćaja u EU, prema zvaničnim podacima. U svojim naporima da se očisti
drumski saobraćaj, Evropska komisija je u februaru 2023. predložila reviziju standarda emisije ugljen-dioksida za teška teretna vozila.
Proizvođači kamiona i autobusa će morati da investiraju uglavnom u elektrifikaciju, što brojna transportna udruženja i organizacije opisuju kao “okrutnu tranziciju”, jer se obnovljive alternative poput hidrogena i biometana možda neće proizvesti u dovoljnoj meri na vreme i stoga nisu moguće opcije.
Tokom međuinstitucionalnih pregovora između Evropskog parlamenta, Komisije i Saveta EU, političari i zvaničnici EU su insistirali da se nova pravila slažu sa konkurentnošću, ali su
predstavnici industrije više puta apelovali za “politike podsticanja” kako bi se ubrzala zelena tranzicija transporta.
EVROPSKA KOMISIJA JE PUBLIKOVALA DOKUMENT SA PITANJIMA I ODGOVORIMA U VEZI SA NOVIM ZAKONOM:
1. Kako će novi Zakon EU povećati broj vozila na teški pogon sa nultom emisijom CO2 u Evropi?
Teška teretna vozila (HDV) su odgovorna za više od 25% emisija gasa sa efektom “staklene bašte” (GHG) iz drumskog saobraćaja u EU i čine preko 6% ukupnih emisija GHG u EU.
Revidirani standardi emisije CO2 za teška teretna vozila biće ključni za smanjenje emisija u sektoru drumskog saobraćaja i obezbeđivanje sve veće ponude novih vozila sa nultom emisijom (ZEV) na tržištu. Za EU je od vitalnog značaja da pređe na mobilnost sa nultom emisijom i dostigne ciljeve za umanjenje klimatskih promena za 2030. godinu i postane klimatski neutralna do 2050.
Postavljanjem ambicioznih ciljeva za smanjenje emisija CO2 za HDV, EU daje jasan i dugoročni signal za usmeravanje investicija u inovativne tehnologije sa nultom emisijom i podsticanje razvoja infrastrukture za punjenje i dopunu energije.
Vozila sa nultom emisijom će vremenom postati jeftinija. Jasan signal koji standardi daju automobilskoj industriji će ubrzati tržišno prihvatanje ZEV vozila. Povezane ekonomije dodatno će smanjiti troškove vozila, čineći ih dostupnijima i atraktivnijima za potencijalne kupce.
Zajedno sa standardima emisije CO2 za HDV, olakšavajuće politike igraju glavnu ulogu u primeni vozila sa nultom emisijom: infrastruktura će biti poboljšana zahvaljujući Propisu o
infrastrukturi za alternativna goriva, koji osigurava dovoljno javno dostupnih stanica za punjenje električnom energijom i vodonikom, a Direktiva o obnovljivoj energiji brine se da imamo čistu električnu mrežu za napajanje ovih vozila.
2. Koje su pogodnosti za građane i industriju?
Vozila sa nultom emisijom i energetski efikasnija vozila imaće jasne prednosti za kvalitet vazduha i zdravlje Evropljana, a prema tome doprineće i Akcionom planu za nulto
zagađenje. Smanjenje zagađenja vazduha direktno utiče na zdravlje i dobrobit građana, pošto se obim primene standarda emisije CO2 za HDV odnosi i na manje kamione i autobuse, koji se uglavnom voze u gradskim područjima.
Transportni operateri i korisnici će videti značajne uštede u troškovima. Ukupni trošak vlasništva za prve korisnike novog teškog teretnog vozila će se značajno smanjiti: sa
uštedom u proseku od oko 9.000 € za vozilo kupljeno 2030. godine i 41.000 € za vozilo kupljeno 2040. godine.
Pored toga, industrijski razvoj brzo menja sektor teških teretnih vozila. Proizvođači HDV vozila u EU su trenutno vodeći u svetu. Uvođenjem ovog zakonodavstva, industrija i investitori EU će znati gde da investiraju u inovativne tehnologije sa nultom emisijom i razvoj infrastrukture za punjenje i dopunu energije. Ovaj jasan i zajednički pravni okvir biće ključan za održavanje tehnološkog liderstva EU u budućnosti i podršku zaposlenosti visokoobrazovane radne snage.
Štaviše, ovim novim standardima CO2, očekuje se da će se potražnja za fosilnim gorivima smanjiti za oko 2 milijarde barela nafte u periodu od 2031. do 2050. i time doprineti da se
poveća energetska nezavisnost u EU.
3. Koji je domet nove zakonske regulative u EU?
Nova legislativa proširena je na skoro sve kamione (uključujući specijalna vozila kao što su komunalna vozila gradske čistoće, kiperi ili betonska mešalice od 2035. godine), gradske autobuse i međugradske autobuse (preko 7,5 tona) kao i prikolice (nepokretno vozilo koje vuče motorno vozilo). U 2027. godini, Komisija će razmotriti proširenje obima i na male kamione.
U skladu sa novom regulativom, postavljeni su ambiciozni ciljevi za smanjenje emisija CO2 u poređenju sa nivoima iz 2019. godine: 45% od 1. januara 2030; 65% od 1. januara 2035; 90% od 1. januara 2040. godine pa nadalje.
Takođe, 90% novih gradskih autobusa u EU moraće biti vozila sa nultom emisijom od 2030. godine, a svi ostali do 2035. godine.
Od 2030. godine, važiće specifični ciljevi smanjenja emisija za prikolice (7,5%) i poluprikolice (10%) u odnosu na nivoe iz 2025. godine.
Proizvođači će sami odlučivati koje tehnologije će koristiti za postizanje ovih ciljeva (npr. elektrifikacija, ćelije na vodonik ili vodonik u vozilima sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem) jer je nova zakonska regulativa neutralna prema tehnologiji.
4. Kakva je uloga obnovljivih i niskougljeničnih goriva u budućnosti teških vozila?
Da bi se postigla klimatska neutralnost, obnovljiva goriva za transport treba da postanu šire dostupna u EU, a to treba na odgovarajući način podsticati. Prioritet je da se ova goriva
učine dostupnim u dovoljnim količinama za one sektore koje je teže elektrifikovati, gde alternativne opcije za dekarbonizaciju trenutno nisu dostupne, kao što su vazdušni i pomorski saobraćaj, kao i za postojeće flote vozila, uključujući teška vozila, zbog njihovog dugog životnog veka.
U 2027. godini, Komisija će pregledati efikasnost i uticaj ove regulacije. Komisija će proceniti moguću metodologiju za registraciju teških vozila koja rade isključivo na CO2-neutralnim gorivima, u skladu sa zakonodavstvom EU i ciljevima klimatske neutralnosti, metodologiju za određivanje emisija CO2 tokom celog životnog ciklusa novih teških vozila, ulogu održivih obnovljivih goriva u prelazu ka klimatskoj neutralnosti i ulogu faktora korekcije ugljenika.
5. Kakav je uticaj transformacije automobilskog sektora na zaposlenost?
Očekuje se da će stroži standardi emisije CO2 imati pozitivan uticaj na zaposlenost u celom sektoru privrede. Lanac vrednosti u automobilskoj industriji će se proširiti i stvoriće
se nova kvalitetna radna mesta, na primer u proizvodnji baterija, elektronici i energetskom sektoru. To će zahtevati od budućih zaposlenih da imaju nove i poboljšane veštine.
Istovremeno, zbog smanjene proizvodnje vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem i njihovih specifičnih komponenti, doći će do gubitka nekih radnih mesta. Neki sektori
će se smanjiti, dok će se drugi proširiti.
Dobavljači i proizvođači automobila možda će morati da prilagode svoju ponudu proizvoda i usluga i prema tome dodatno obučavaju svoje zaposlene kako bi obezbedili radnu
snagu sposobnu za eru mobilnosti sa nultom emisijom.
Ovo je treći stub Zelenog sporazuma – Industrijskog plana, a pružanje podrške razvoju veština, obuci i obrazovanju je zajednički izazov i prilika. Finansijski instrumenti EU podržaće ovu tranziciju. Pored Instrumenta za oporavak i otpornost (RRF), Evropski socijalni fond + (ESF+), Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF) i Mehanizam za pravednu tranziciju (JTM) takođe će doprineti.
Uz to ide i inicijativa poput dijaloga o čistoj tranziciji, čiji je glavni cilj da se podrži industrija u izgradnji poslovnog modela prilagođenog dekarbonizovanoj ekonomiji, i da se daju sugestije za gradivne elemente koji mogu doprineti pojačanom industrijskom strategijom za ostvarivanje Evropskog zelenog dogovora. Posvećeni dijalog o čistoj tranziciji za transport i mobilnost održan je 8. aprila 2024. godine.
Komisija će nastaviti saradnju sa industrijom i socijalnim partnerima i spremna je da se angažuje u temeljnoj debati sa liderima EU i ko-zakonodavcima o ključnim faktorima koji se
moraju rešiti i da se na njima zajednički radi sa svim zainteresovanim stranama.
6. Koji su izuzeci uvedeni novom zakonskom regulativom EU?
Uvođenje novih tehnologija je skuplje za proizvođače sa manjim obimom proizvodnje nego za veće, jer oni mogu manje da iskoriste ekonomske prednosti zbog manjih proizvodnih količina. Zbog toga, proizvođači sa malim obimom registracije do 100 vozila izuzeti su iz ispunjavanja regulatornih zahteva. Uticaj ovog izuzetka na životnu sredinu i klimu biće
veoma minimalan, pa se osnovni ciljevi politike neće ugroziti.
Takođe, izuzeće od ciljeva smanjenja CO2 emisija važiće za sledeća teška vozila:
- vozila koja se koriste za rudarstvo, šumarstvo i poljoprivredu
- vozila projektovana, konstruisana ili registrovana za upotrebu od strane oružanih snaga i gusenice vozila
- vozila projektovana i konstruisana ili prilagođena za upotrebu od strane civilne zaštite, vatrogasnih službi i snaga odgovornih za održavanje javnog reda ili hitne medicinske
pomoći - vozila kojima se emisije CO2 ne mogu sertifikovati iz tehničkih razloga, kao što su vozila za posebne namene (na primer, oklopljena vozila, pokretne dizalice i vozila za prevoz
izuzetnog tereta), neki teški kamioni sa posebnim konfiguracijama osovina, manji kamioni do 5 tona i autobusi do 7,5 tona - specijalna vozila, kao što su vozila gradske čistoće, do 2034. godine.
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA U DRUMSKOM TRANSPORTU
Tržište veštačke inteligencije (AI) u transportu je vredelo 3,5 milijarde dolara u 2023. godini, i očekuje se da raste sa visokom stopom I dostigne vrednost od 22 milijarde dolara do 2033. godine. Prema konsultantskoj kompaniji Euristiq, primeri veštačke inteligencije u transportu ne uključuju samo autonomna vozila i robote. Veštačka inteligencija ima veći
uticaj na manje procese u operacijama. Prediktivno održavanje, automatizacija i optimizacija ruta su glavne snage iza revolucije veštačke inteligencije u transportnoj industriji. Evo najpopularnijih primera veštačke inteligencije u transportu koje trenutno vidimo:
Prediktivno održavanje
- Detekcija i praćenje objekata
- Prepoznavanje registarskih tablica
- Kontrola vozača
- Telematika
- Rutiranje vozila
- Last-mile optimizacija
Osvrnućemo se na manje poznate teme iz prethodnog spiska. Prediktivno održavanje pomoću veštačke inteligencije predstavlja praksu primene tehnologija veštačke inteligencije
za rešavanje potreba za održavanjem imovine pre nego što dođe do kvara. Ovo je već duže vreme u fokusu transportnih preduzeća. Za vlasnike voznih parkova, konstantna je borba
pronalaženje rezervnih delova, održavanje stanja opreme i osiguravanje da njen kapacitet zadovoljava njihove poslovne ambicije. Tehnologija je bila deo rešenja za probleme održavanja u transportu, a to su konkretno IoT, prediktivna analiza i, nedavno, veštačka inteligencija.
Važno je zapamtiti da se sve pomenute tehnologije značajno oslanjaju na podatke. One zahtevaju specifične pripreme pre implementacije. Jedan od izazova sa kojima će se
transportna preduzeća suočiti pri pokušaju racionalizacije i poboljšanja procedura održavanja biće zahtevi sistema. Ako želite implementirati prediktivno održavanje pomoću AI ili IoT senzora, velika je šansa da će vaš sistem zahtevati modernizaciju ili ažuriranje zastarelih komponenti. Sledeći korak biće uvođenje alata za prikupljanje i upravljanje podacima.
Prema preporukama IBM-a, prediktivno održavanje je pogodno za važne delove koje je teško i skupo zameniti. Kada je reč o jeftinijim, bolje je potražiti rešenja za zamenu. Detekcija i praćenje objekata je aplikacija dubokog učenja u kojoj sistem identifikuje objekte i dodeljuje im jedinstvene identifikatore. Kako se objekti kreću kroz različite kadrove, sistem ih prati. Ova funkcija je slična praćenju opreme pomoću RFID tagova. Međutim, razlika je u tome što detekcija i praćenje objekata vođeni veštačkom inteligencijom često koriste vizuelne podatke i fokusiraju se na praćenje i identifikaciju
objekata u realnom vremenu. Za razliku od toga, praćenje opreme pomoću RFID tagova se odnosi na praćenje prisustva fizičkih objekata pomoću radio talasa.
Recimo da se radi o floti vozila. Kada vozila napuste parkirni prostor, sistem im dodeljuje identifikatore “Auto 1” i “Kamion 1”. Pored praćenja rute vozila u realnom vremenu, sistem takođe može pratiti ponašanje vozača.
Praktične primene tehnologije detekcije objekata nisu nove, a i alatke zasnovane na veštačkoj inteligenciji već su stekle izvesnu popularnost. Na primer, detekcija objekata je deo Volvo-vog programa za naprednu pomoć vozaču (ADAS).
To pomaže kod sprečavanja sudara, detekcije pešaka i održavanja vozila u traci. Drugi primer je Tesla, lider u ugrađivanju veštačke inteligencije u vozila za autonomnu vožnju.
Detekcija objekata je integrisana u razne aspekte rada Tesla
automobila, kao što su:
- Adaptivni tempomat
- Pridržavanje ograničenja brzine
- Sigurnost pešaka
- Navigacija u kružnim tokovima i složenim raskrsnicama
Još jedna primena veštačke inteligencije u transportnoj industriji je monitoring pomoću dronova. Inspekcija mostova, puteva i železničkih pruga, kao i nadzor saobraćaja, su samo
neki od primera. Dronovi u kombinaciji sa IoT senzorima i algoritmima veštačke inteligencije/mašinskog učenja menjaju celu industriju. Eksperimentisanje sa tehnologijom dronova na pogon AI počelo je u skladištima Amazona. Kasnije je DHL lansirao uslugu isporuke dronom u urbanim sredinama, a sada preduzeća pronalaze sve više primena za dronove, posebno one na pogon veštačke inteligencije. Luka Rotterdam aktivno koristi dronove, a njihova vizija budućnosti ove tehnologije u luci uključuje sledeće primene:
- Praćenje operacija i bezbednosti
- Inspekcija terminalnih instalacija
- Kontrola štete
- Upravljanje u slučaju zagađenja vode i požara
Iako su tehnologija dronova i druge, kao što je IoT, postojale i dobro funkcionisale pre nego što je veštačka inteligencija ušla u igru, jasno je da njihovo povezivanje sa AI samo poboljšava njihove sposobnosti.
