Ratovi u Aziji i Evropi (posebno uvođenje sukoba na Bliskom istoku i nastavak rata u Ukrajini) izazvali su talas energetskih i logističkih poremećaja širom sveta. Visoke cene nafte i gasa, zastoje isporuka brodovima i prekidi u lancima za poljoprivredne i industrijske inpute doveli su do rasta globalne inflacije i usporavanja privrednog rasta. Evropa, već pogođena pandemijskim i posleratnim deficitima u energiji, suočava se sa novim talasom energetske krize, dok azijske ekonomije (zavisne od 80% sirove nafte isporučene kroz Ormuski moreuz) osećaju oštri skok troškova. Za zemlje Jugoistočne Evrope, ovi šokovi značili su poskupljenje energenata, usporene eksporte industrijske proizvodnje, povećanje inflacije i pritisak na fiskalne i platne bilanse. Kratkoročno, tržišta robe ostaju neizvesna – cene hrane i goriva su visoke – a dugoročno, globalna trenda ukazuju na veću fragmentaciju ekonomija, diverzifikaciju izvora energije i snaženje domaće proizvodnje. Preporuke za privredu i vlade SEE obuhvataju diverzifikaciju energetskih izvora, jačanje fiskalnih i strukturnih kapaciteta, regionalnu saradnju u lancima snabdevanja i ciljana socijalna davanja za najugroženije grupe. Ratni konflikti i geopolitičke tenzije u Aziji i Evropi u poslednjih nekoliko meseci nanose teške udarce globalnom lancu snabdevanja. Prvo, novi sukob na Bliskom istoku doveo je do straha od prekida isporuka nafte kroz Ormuski moreuz – ključnu tačku za oko 25–30% svetskih potreba za naftom
i 20% za ukapljeni gas . Istovremeno, kriza u Ukrajini i sankcije Rusiji potiskuju izvoz goriva i otvaraju nestabilnost na tržištima energije. Kao rezultat, evropljani i Azijati suočavaju se sa naglim poskupljenjem energenata, što utiče na sve sektore industrije i transporta . Pored toga, globalni lanci za kritične inpute – poput đubriva, metala, poluprovodnika – su poremećeni jer su tankeri i teretni brodovi morali da preusmere rute ili da čekaju na bezbedno kretanje. Na kraju, takva nestabilnost ubrzava proces geopolitičke fragmentacije – formiraju se odbrambeni blokovi i lokalne proizvodne mreže – čime se trajno menjaju globalne tržišne veze.
UZROCI POREMEĆAJA
→ Energetski šok: Blokade i strahovanja od eskalacije sukoba izazvali su skok cene nafte i gasa. Preko 80% azijske potrošnje nafte prolazi Hormuškim moreuzom, pa svako vojno dejstvo u tom regionu trenuto povećava troškove goriva. U Evropi se sećamo energetskog šoka iz 2021-22 kada su se cene gasovoda i struje utrostručile; novi ratni talas ponovo
vraća sličnu krizu troškova.
→ Prekid transportnih ruta: Sukobi prinudili su rederije i avio-kompanije da zaobilaze rizična područja. Rute tankera produžene su, što podiže premije osiguranja i troškove prevoza. Brzi efekat toga je dugotrajno kašnjenje isporuka tereta (Najduži od 2022. godine kod tankera koji okolo obilaze Hazards of Hormuški moreuz). Isporuke đubriva iz Zaliva, od kojih jedna trećina zavisi od Ormuskog prolaza, već kasne – baš uoči prolećnih setava – što preti smanjenjem prinosa i podizanjem cena hrane.
→ Nedostatak ključnih inputa: Rat, ali i raniji poremećaji, dovode do nestašica hemikalija i metala. Na primer, Zaliv je glavni dobavljač helijuma – neophodnog za čipove i medicinsku opremu – a poremećaji u Indoneziji i Hongkongu najavljuju moguću krizu njihovih tržišta. Isto tako, manjak živežnih minerala može poskupeti proizvodnju električnih baterija i energije, utičući na automobile i rešenje klimatskih ciljeva.
→ Geopolitička fragmentacija: Povećana tenzija između velikih sila (zapadni svet, Rusija, Kina) podstiče zaštitne politike: carine, kontrole tehnologije i unutrašnje subvencije. Ovo
razdvaja globalnu ekonomiju u paralelne lance snabdevanja – oni unutar saveza funkcionišu, dok treći, manje stabilni akteri, sve češće trpe. Na primer, pojedine zemlje azijskog kontinenta ubrzano traže alternative starim dobavljačima goriva, dok i Evropa razmatra ulazak u savez sa novim partnerima za LNG i obnovljive resurse.
POSLEDICE PO SVETSKU EKONOMIJU
Ratovi su širili inflatorni pritisak: opipljivo su poskupeli energenti, hrane i osnovne inpute, što je podiglo potrošačke cene širom sveta. IMF ističe da je svaki životni trošak – od benzina do žita – znatno skočio, a istorijski trendovi pokazuju da to obično znači dodatnu inflaciju i usporavanje rasta. Države sa visokim udelom energije u potrošnji (KZP preko 30%) posebno osećaju udar: u Evropi je indeks potrošačkih cena u martu porastao na 2,5% godišnje, poduplavši se zahvaljujući 4,9% skoka cene energenata . Širom Azije,
gde finansijske rezerve drže ugovorene krovne cene nafte i gasa, manji energetski šok mogao bi dodatno destabilizovati domaće valute i budžete.
Ekspanzija inflacije već vodi ka zaoštravanju monetarne politike. Centralne banke u Evropi i Aziji najavljuju mogućnost novih povećanja kamatnih stopa kako bi ukrotili cene, što pak guši investicije i rast. Očigledan je efekt na korporativno finansiranje – berze su kliznule, prinose državnih obveznica skočile, a kreditni uslovi postali stroži . Takvo zaoštrenje posebno pogađa zemlje sa velikim dugom i manjim deviznim rezervama, čineći vlade osetljivijim na svaki novi spoljašnji šok. Globalna finansijska neizvesnost ojačala je i zato što su neki investitori povukli kapital iz ranije rizičnih tržišta, dodatno slabeći kursove i rezerve (IMF).
→ Usporavanje rasta: Prošlogodišnji rast podstaknut globalnom tražnjom sada se stabilizovao ili čak preokrenuo. Snabdevanje energentima je ograničeno, a skupi krediti i poskupele investicione komponente (kao što su čelične cevi i elektronika) zaustavljaju oporavak industrije . Čak i za proizvođače na Alibabi ili u Silicijumskoj dolini, lanci nabavke su postali skuplji, pa rast proizvodnje pada. Organizacije poput Evropske komisije već revidiraju na dole prognoze rasta za 2026: Npr. za Nemačku se očekuje jedva ~0,6% godišnjeg rasta, upola manje nego što je planirano pre eskalacije konflikta. Rastuće cene hrane i đubriva (deo energetskog i logičkog efekta) imaju moć da izazovu socijalne tenzije, posebno u razvijenim ekonomijama sa slabijim socijalnim mrežama. Inflatorni šok pojeo je deo realnih prihoda domaćinstava, dolazi do novih zahteva za rastom zarada, a konkurencija za osnovne potrepštine dodatno podstiče političku nestabilnost. Na finansijskim tržištima, iako pad akcija trenutno nije dramatičan (u poređenju sa recimo pandemijom), po pravilu su sledeći efekti uskačenje kreditnih uslova, što bi moglo dovesti do lančanih efekata bankrota slabijih firmi.
POREĐENJE EFEKATA NA AZIJU I EVROPU
→ Azija: Mnoge azijske ekonomije su direktno izložene energetskom šoku. Kako je rečeno, oko 80% azijske nafte doprema se Hormuškim prolazom, pa su skokovi cene goriva direktno reflektovani na troškove transporta i proizvodnje. Na primer, Filipini i Malezija beleže rekordne cene goriva (u Manili je cena dizela utrostručena od početka ratnih dejstava) . Ovo je prigušilo industrijsku aktivnost – premija u cena logistike usporava obnovu fabrika u Indoneziji, Vijetnamu i Tajlandu. Azijske ekonomije su do sada počele ublažavati udar inflatornim merama (kao snižene poreze na gorivo), ali time ugrožavaju državne prihode. IMF posebno upozorava da će zemlje sa slabim valutama i velikim uvozom energenata (npr. Indija, Filipini) biti na udaru, jer pooštravanje cena ugrožava stabilnost inflacionih očekivanja.
→ Evropa: Za razliku od Azije, Evropljani imaju ograničene domaće izvore energije (posebno zemni gas), pa su ranije već potrošili rezerve i povećali uvoz iz SAD-a. Rat u Ukrajini već od 2022. gura Evropljane da traže alternativne pravce – dovršetak infrastrukturnih projekata kao gasovod Turskog toka, LNG terminali u Španiji i Grčkoj itd. Međutim, novi sukobi šalju ponovo cene na skok (AP: “energetski šok pogodio nemačku ekonomiju” ). Inflacija u evrozoni je u martu sa 1,9% skočila na 2,5% upravo usled naglog rasta cena energenata za 4,9% . Evropski proizvođači, naročito u osetljivim sektorima (kemija, metalurgija), ukazuju da preko 30% njihove cene sada čine troškovi energije. U Britaniji su troškovi goriva i struje najviši od 2022, što dovodi do novih subvencija i “energetskih čekića” vladinih mera. Ukratko, i Azija i Evropa plaćaju visoku cenu, ali: Azija već oseća presiju smanjenom aktivnošću i deviznim rizikom, dok Evropa dodatno gubi konkurentnost kroz rastuće troškove i moguće recesije.
UTICAJ NA JUGOISTOČNU EVROPU
Ekonomije u regionu jugoistočne Evrope (SEE) – među kojima su Srbija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i druge – trpe višestruke
posledice:
→ Energetika: Zavisnost od uvoza gasa i nafte čini region osetljivim. Srbija i Severna Makedonija, na primer, nemaju gasne alternative pa direktno osećaju uvećanje računa za
grejanje. Bosna i Hercegovina zavisi od ruskih energenata, a planirani projekti (npr. novi gasovod „Južna interkonekcija“ iz Srbije preko BiH do Hrvatske ) se ubrzavaju kako bi se smanjila zavisnost od ruskog gasa. Hrvatska je branila status izvoznika struje, ali jesenji talas cena gasa i uglja doveo je do kratkoročnih zabrana izvoza struje u 2025. Region takođe uvozi značajan deo sirovina za proizvodnju struje i toplote (ugljen iz Poljske ili Rusije, a sad i više LNG sa Zapada), što se reflektuje na rastuće račune domaćinstava i preduzeća.
→ Industrija i trgovina: Pad globalne potražnje pogađa industrijski izvoz SEE. Srbija, Rumunija i Bugarska imaju razvijene automobilske i elektroindustrije (Srbija – FIAT i drugi,
Rumunija – Michelin i Dacia, Bugarska – računarstvo i farmaceutika), te sada beleže niži izvoz usled smanjene tražnje EU. Istovremeno, skupi uvoz energije i sirovina poskupljuje
troškove proizvodnje. Privreda u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji, manje zavisna od velikih fabrika, lakše koristi turizam i poljoprivredu, ali i te sektore je pogodio rast inflacije i putnih troškova. Bruto vrednost industrijskog izvoza u regionu stagnira ili pada: npr. 2025. rumunski izvoz industrijskih proizvoda premašuje uvoz samo uz pomoć većeg izvoza usluga, dok hrvatski i srpski izvoznici upozoravaju na smanjenu konkurentnost zbog skuplje energije.
→ Logistika i transport: SEE je u tranzitu za veći deo EU-trgovine (koridori 4 i 10), pa regionalne luke i železnica beleže privremena usporenja zbog rute zaobilazaka i pojačanog
bezbednosnog nadzora. Panonski putevi i pruge koristili su se i za prevoz nafte i gasa iz Crnog mora prema centralnoj Evropi – rat i tanker-inspekcije su povećale troškove, a strateški pravac Transadriatski gasovod (TAP) radi već punim kapacitetom da zameni rutu kroz Ukrajinu i Bugarsku. Sve zajedno, logistički troškovi rasta za otprilike 10–20% u poslednjih pola godine, po podacima privrednih komora, što dodatno zaoštrava marže firmi u exportu.
→ Finansije: Inflacija u zemljama SEE rapidno raste. Po prvi put nakon nekoliko godina, nacionalne kamatne stope rastu (Srbija je već dizala referentnu kamatu u martu 2026), kako bi zaustavile cenovni proval. To povećava trošak kreditiranja, što dodatno usporava investicije u EU-projekte.
Fiskalna održivost se dovodi u pitanje: Bosna je zabeležila deficit javnih finansija oko 2,5% BDP-a u 2024, dok je deficit u Srbiji i Rumuniji bio 3–4% BDP-a zbog rasta plata i socijalnih davanja. Uprkos tome, rezerve država su još (u proseku) zdrave zahvaljujući ranije uspostavljenim instrumentima (npr. fiskalnim čepovima u Bugarskoj). Međutim, više zaduživanje za kratak rok (emitovanje evroobveznica, zaduživanje kod EBRD/WB) postaje skuplje, jer globalni investor traže premiju za rizik, a neke banke možda izbegavaju izlaženje u regione s rizikom za kursnu nestabilnost.
KRATKOROČNI I DUGOROČNI TRENDOVI
Kratkoročno, globalni lanci snabdevanja ostaju u padu poverenja: kompanije gomilaju zalihe i traže lokalne dobavljače kad god je to moguće. Cene ključnih roba (energenti, hrana, metali) su visoke i osciliraju s novim vestima o sukobima. Inflacija je na vrhuncu ciklusa – u nekim zemljama će tek početi da opada kad se zadrhti monetarna stega. Verovatno će 2026. videti reskaliranje svetske privrede: optimisti očekuju da se cena nafte stabilizuje ako ratovi zamru, dok pesimisti upozoravaju na rizik rekurentnih talasa ako konflikti ne jenjavaju. Dugoročno, ratovi mogu podstaći trajne promene u lancima snabdevanja. Očekuje se: (i) preusmeravanje investicija ka obnovljivim izvorima i projektima energetske autonomnosti; (ii) regionalna konsolidacija: više grupe zemalja razvija sopstvene lance (npr. Briselske inicijative za energetske zajednice Zapadnog Balkana); (iii) tehnološka deglobalizacija: dvostruki lanac (EU-tržište i novi azijski blok) počinje da funkcioniše paralelno. Zemlje jugoistoka Evrope će imati mogućnost da povuku korist ako se pozicioniraju kao most između istoka i zapada, ali uz stalno prilagođavanje standardima EU (npr. zelena politika, CBAM takse) i obezbeđivanje da lokalna industrija ne zaostane.
PREPORUKE ZA PRIVREDU I VLADE
Diversifikacija energetskih izvora: Ulagati u obnovljive izvore i interkonektore (gasovodne i elektro) unutar regiona kako bi se smanjila zavisnost od jednog snabdevača. Korišćenje zajedničkih skladišta i LNG terminala na Jadranu i Crnom moru može ublažiti buduće krize.
Fiskalna disciplina i akumulacija rezervi: Održavati javne finansije pod kontrolom (smanjivati deficite kad je moguće) i zadržati devizne rezerve na sigurnom nivou. IMF podseća da je neophodno sačuvati fiskalne “jastuke” za nepredviđene šokove.
Strukturne reforme: Nastaviti reforme koje poboljšavaju
poslovno okruženje (ukidanje birokratije, borba protiv korupcije) i jačaju tržište rada. Stabilna regulativa i vladavina prava privlače investicije koje mogu ublažiti spoljašnje
šokove.
Regionalna saradnja: Zajednički infrastrukturni i energetski projekti (kao gasovod između Srbije i BiH–Hrvatske) stvaraju ekonomiju obima i bolju otpornost. Vidovi evrointegracije, uključujući investicije u transportne koridore i digitalne mreže, ključni su za otpornost. Podrška najugroženijima: Povećati ciljanu pomoć domaćinstvima i preduzećima sa niskom zaradom (ekološki sertifikati, subvencije za grejanje) umesto univerzalnih olakšica, kako bi fiskalni efekat bio najefikasniji. Proširiti socijalne programe i nevladine inicijative za pomoć najranjivijima u uslovima inflacije.
Zalaganje za otporne lance: Podsticati domaću proizvodnju strateških roba (npr. hrane, lekova, delova mašina) kroz subvencije ili poreske olakšice kako bi se smanjio rizik od
prekida dobavljača. Istovremeno, održavati vidljivost međunarodne trgovine kako bi zemlje mogle brzo reagovati na globalne poremećaje.
Monitoring i prilagodljivost: Usvojiti sistem ranog upozorenja (koristi se od Eurostata i međunarodnih organizacija) za prekoogranične šokove. Krizni timovi vlada i privrednih
komora trebalo bi da redovno procenjuju uticaje i prilagođavaju strategiju, jer fleksibilnost u kriznim vremenima umanjuje gubitke. Sve preporuke zasnivaju se na analizama međunarodnih institucija i poslednjim vestima o ekonomiji. Usvajanjem koordinisanih, proaktivnih politika, zemlje jugoistočne Evrope mogu ublažiti negativne posledice ratova na svojim ekonomijama i izgraditi jači, otporniji sistem za budućnost.
