Ukoliko znamo da se danas donosi odluka o dobitniku Nobelove nagrade za mir i da je glavni favorit Tramp, da li je prva misao normalnog čoveka da je svet u kome živimo nenormalan? Ako na to dodamo da ga je za tu nagradu predložio premijer Izraela Netanjahu, da li normalan čovek uopšte može da ima misao ili mu preostaje da zanemi?
Svet sve više liči na Srbiju (ex YU) iz 90- ih godina. Srbiju kojoj se loše okolnosti ciklično ponavljaju. Delom našim lošim potezima, delom zbog prepucavanja drugih. Tada se za vreme sankcija razvila nova grana ekonomije – prodaja benzina na ulici iz kanistera i plastičnih flaša. To nije bila siva ili crna ekonomija, nije bila skrivena, svi smo je gledali ili učestvovali. To je pre bila “mračna” ekonomija. Gorivo se sipalo na ulici ili trotoaru gde prodavac stoji i maše plastičnom flašom. Kvalitet goriva se nije znao zato što su prodavci uglavnom mešali benzin sa vodom pa su nam automobili štucali, cimali i kvarili se. Bezbednost je bila krajnje upitna i dešavalo se da dođe do požara na sred ulice. Prozor za prevaru je bio veliki. Pričalo se da se flaše greju kako bi se smanjila zapremina pre nego što se u njih sipa benzin. Pričalo se da su metalni kanisteri sa dvostrukim dnom i da kanister od 20 litara u stvari sadrži 10-ak litara. Ja sam u to vreme vozio “bubu” koja je fabrički trošila 20 litara na 100 km (da, tako su se nekada pravili automobili). Benzin sam kupovao kod Bajlonijeve pijace, u Cvijićevoj ili na Bulevaru, a cena je bila od 3 do 5 DM za litar.
Sada smo ponovo pod sankcijama na naftne derivate. Ne znam da li nam je te sankcije dodelio potencijalni dobitnik Nobelove nagrade za mir ili neko drugi, u praksi nema razlike. Ovog puta nismo mi glavni krivac kao što smo bili ranije, već smo kolateralna šteta geopolitičkih sukoba koje vode velike sile i verovatno je da se malo pitamo u celoj priči. Možda i nije to loše, zato što ne znam šta je gora opcija, da li kada se mi pitamo ili kada se ne pitamo? Tako smo za svega 30-ak godina zavrteli ceo krug. Ciklus od sankcija do sankcija. Ovaj primer se može preneti na sve društvene sfere i dobar je pokazatelj naše stagnacije i propadanja. Ni u svetu nije mnogo bolje. Geopolitika se vodi recimo ovako – od fosila dinosaurusa i biljaka je nastala nafta kao fosilno gorivo. Mi vadimo i preradjujemo tu naftu. Od naftnih derivata nastaje plastika. Od plastike pravimo plastično cveće i plastične igračke dinosauruse. Eto, zatvorili smo ceo krug. Self-sustainable što bi rekli stranci, odnosno samo-održivo na našem jeziku. Nekada su stvari toliko besmislene da čak i kroz sprdnju ne možeš da se nasmeješ.
Proteklih dana sam bio na dvodnevnoj radionici u koja je obuhvatala diskusiju na temu E-Commerce / Food Delivery / On Line Grocery. Organizator je bio Interroll i bilo je 30-ak kompanija iz raznih delova sveta. E-grocery je poslednjih godina jedna od glavnih tema u našoj branši, a posebno u Americi. Ulaže se ogroman novac u ovu oblast i procena je da će tržište za on line grocery dostići u 2029. godini vrednost od 646 milijardi dolara.
Sa tehničke i tehnološke strane deluje da je ovo najveći izazov za e-commerce od kada postoji u ovakvoj formi. Za logistiku koja bi trebalo da podrži celu priču izazov je takođe veliki. Dostava namirnica iz marketa na kućnu adresu je nezamislivo kompleksan i komplikovan proces. Priznata tehnologija i rešenje još uvek ne postoji i to je verovatno
tako zato što svi koji rade on line grocery – još uvek rade sa gubitkom. Prema recima Global Online Trends 2025. neće se pojaviti nijedna dominantna tehnologija ispunjenja porudžbina zato što se trgovci fokusiraju na maksimiziranje prihoda koje dobijaju iz svojih
postojećih mreža za ispunjenje porudžbina. I pored navedenih činjenica svi veliki igrači u ulažu u razvoj e-grocery koncepta. Dobar primer je da je Walmart u periodu od 2020. do 2025.godine otvarao 2 automatizovane prodavnice godišnje, a za period od 2025. do 2030.godine planira otvaranje 75 automatizovanih prodavnica svake godine.
Šta je to što ovu temu čini kompleksnom? Tri stvari su glavne: 1 – Složen proces skladištenja namirnica, 2 – Očekivanja kupca, 3 – Efikasnost odnosno cena. Skladištenje namirnica je komplikovan zadatak najviše zbog temperaturnih režima – ambijentalni, hladni i smrznuti. Kafa se nalazi u ambijentalnoj sredini, šunka ili kiselo mleko su u frižideru, a riba mora da bude u zamrzivaču. Jedna vrsta namirnica ne sme da prolazi kroz druge temperaturne režime, a sve mora da se odvija brzo. Očekivanja kupca su evidentna – da hrana bude sveža, kvalitetna i bezbedna, zatim da bude veliki izbor namirnica, da ne dobije zamenu za ono što je poručio, zatim da isporuka bude kompletna i na kraju da stigne na kućni prag u dogovoreno vreme. Na kraju je cena na koju direktno utiče efikasnost operacija. Na cenu utiče radna snaga – operateri za pikovanje i pakovanje, zatim cena samih namirnica i skladištenja, kao i trošak dostave. Ako pogledamo spisak zemalja u kojima je e-namirnica najviše zastupljena možemo da vidimo da je on line poručivanje namirnica u velikoj meri rasprostranjeno u J.Koreji, Kini, Japanu, Engleskoj i Americi. Možemo da zaključimo da su sve ove zemlje tehnološki razvijene i napredne sredine. Takodje znamo da su J.Koreja i Japan jedne od najstarijih nacija na svetu, a posebno su u vrhu liste zemalja kojima se smanjuje broj stanovnika. Kod nas je ta priča svakako drugačija, pre svega zbog kulture i načina na koji živimo.
Pomenuli smo neke stavke koje ovu temu čine kompleksnom. Zanimljivo je da se udje dublje u analizu, a pitanja je bezbroj. Recimo da se poruči kilogram banana. Kakvih banana? Neko voli zelenu, neko poluzrelu, a neko voli zrelu bananu. Kada je taj neko u prodavnici, on sam bira banane koje će kupiti. Ako mu neko drugi izabere i donese, da li će to biti banane kakve je on zamislio kada je poručivao? Ili na primer time-slot, odnosno dogovoreno vreme za isporuku. Recimo da je to izmedju 17h i 18h. Ako se kurir pojavi na pragu u 18,01 h dogovor je prekršen. Ne zato što bi neko terao inat zbog jednog minuta, već zato što je moguća hrpa situacija koje bi taj 1 minut kašnjenja mogao da izazove – otac kasni na voz, majka kasni na avion, ćerka kasni u baletsku skolu, sin kasni na pozorišnu predstavu. Sama činjenica da se kupcima mora ponuditi 1h time-slot nas dovodi u sledeći izazov – fulfillment centar mora da bude blizu kupaca. To znači u gradu, u gusto naseljenim sredinama u kojima je teško naći odgovarajući prostor. O ceni prostora i da ne govorimo. Sada se veliki marketi nalaze uglavnom na obodima gradova. Sledeći primer je must-have da isporuka bude kompletna. Prosečna porudžba za e-grocery je 50 stavki. Ako isporučite 49 stavki, odnosno fali 1 stavka to je problem. Svejedno je zašto fali, da li je nismo imali na stanju ili je propuštena kroz proces, za kupca nema razlike. Ako dodje do slučaja da kupac mora da ide u prodavnicu po tu jednu stavku to je višestruki gubitak. Veliko je pitanje da li će ponovo poručiti namirnice preko iste aplikacije ili će potražiti drugog dobavljača. Pored toga može da se dogodi da taj isti kupac promeni i samu prodavnicu u koju godinama odlazi po namirnice.
Kupac takodje očekuje da cena proizvoda bude ista kao što je u prodavnici, bez obzira što je ranije on trošio neki svoj resurs i vreme da obavi kupovinu. Samo ova jedna činjenica nam nagoveštava da proces koji obavlja ritejler mora da bude malo umetničko delo. Poptpuno je jasno da se proces mora automatizovati zato što je trošak radne snage u ovim procesima najveći trošak. Očekivanja kupca za isporuku danas za danas ili danas za sutra daleko prevazilaze mogućnosti ručnog rada operatera. Mogućnost greške pri ručnom radu je daleko veća zato što je proces kompleksan. Imamo 50 stavki u proseku koje sadrže hleb, voće i povrće, mleko, meso i sve drugo što kupujemo u marketu. Različiti režimi temperature, kao i kratko vreme za pripremu porudžbe uvećavaju mogućnost za grešku. O softverskim rešenjima za e-grocery tek bi nam trebalo vreme za analizu. Potrebno je ispratiti i uskladiti bezbroj podataka i kontrolisati sve operacije i granične slučajeve od kojih smo neke pomenuli iznad.
Zato jedan fulfillment centar za e-grocery može da ima i do 30 kilometara konvejera. Konvejeri rade u kombinaciji sa robotima, šatlovima i operaterima. Redundantnost ovakvih sistema je višestruka, a baferi omogućuju sinhronizaciju. Zato bilo kakav mehanički ili softverski kvar ne može da zaustavi “talas”. Talas je ono što može da se procesuira iz jednog “zahvata”. Sadašnja tehnologija omogućuje da se istovremeno obavi proces za oko 30 porudžbina, odnosno 1,500 pojedinačnih stavki. Svih 1,500 stavki se isporučuje u tom talasu u tačno odredjenom vremenskom intervalu. Nakon toga odmah sledi novi talas i tako bez prestanka.
Za elektronsku kupovinu namirnica veoma je važan customer experience, kao i personalizacija celog procesa. Ova oblast je prilika da se AI iskaže. Da ne bude više tupava,
sirova snaga procesora kao što je chatgtp i sve slično tome što zovemo AI, a nije AI. Ako se ne slažete sa ovim možemo da napravimo test. Zatražite od AI da vam kaže nešto o intralogistici – bilo šta, od principa do rešavanja konkretnog problema. Ali zatražite to na srpskom jeziku. Dobijate uglavnom kradene pasuse iz tekstova koje ovaj autor piše za ovaj časopis poslednjih 10ak godina.
Prošlog meseca sa scene je zauvek otišao Đorđo Armani, jedan od najvećih igrača u industriji mode. Šmeker svetskog kalibra, kreator koji je bio na naslovnoj strani magazina Time i jedini čovek kome je za života muzej Gugenhajm organizovao izložbu dela i kreacija.
Upravo je Đorđo Armani bio zaštitni znak srpskih šanera iz 80-ih godina. Iz tog razloga se 35 ljudi našlo na spisku na čitulji za Armanija u lokalnim novinama u Čačku. Sve sami nekadašnji šaneri i prodavci top brendova. Priča se da su se u to vreme ljudi u Čačku i Kruševcu oblačili modernije nego u Parizu ili Rimu. Šaneri su u stvari bili samo jedan tim unutar cele ekipe. I to prvi tim, udarna grupa, odnosno oni koji nabavljaju robu. Roba je podrazumevala okvire za naočare, parfeme, satove i sve od gaderobe – patike, farmerice, majice, dukseve, jakne, kapute, bunde, haljine, odela, kaiševe, kravate i cipele. Druga grupa je bila spoljna logistika – oni su skladištili robu i zatim je donosili ili slali iz Zapadne Evrope u Yugoslaviju. Švercovali su robu automobilima ili autobusima, a imali su “svoje” vozače i carinike. Treća grupa je bila unutrašnja logistika i distribucija. Njihov posao je bio prijem robe i distribucija ka prodavcima. Četvrta grupa su bili manekeni koji su dobijali besplatno garderobu samo da bi je nosili i pokazivali. To su uglavnom bili “viđeniji”
gradski momci i devojke. Poslednja grupa je bila prodaja. Sve se odigravalo u stanovima koji su bili prepuni robe. Dođeš, pogledaš, izabereš, platiš i odeš. Kupiš ozbiljno dobre stvari po ozbiljno dobroj ceni neopterećenoj “suvišnim” dažbinama tipa PDV, doprinosi na zaradu ili porez na profit.
Ova ekonomija je imala dve specifičnosti. Prvo, nabavna cena je bila nula i to je svakako imalo najveći uticaj na nisku prodajnu cenu. Roba se nabavljala ne onda kada su POPUSTI, nego kada POPUSTI pažnja u prodavnici. Pored toga specifičan je bio i način plaćanja. Plaćanje je bilo Solarno – pare na sunce.
Upravo je stigla vest da je dobitnica Nobelove nagrade za mir Marija Korina Mačado iz Venecuele. Iako sam želeo da ovu nagradu dobiju naši studenti, moram da kažem – dobro je i ima nade za ovaj svet.
TRASING DOO
Miloš Gligorijević Dipl.Ing.
