Vertikalna poljoprivreda je inovativan način uzgoja biljaka u kontrolisanim okruženjima, gde se biljke uzgajaju u vertikalno postavljenim slojevima. Ovo omogućava proizvodnju hrane uz efikasno korišćenje prostora i resursa, što je posebno značajno za urbane sredine sa ograničenim zemljištem. Cilj vertikalne poljoprivrede je obezbediti svežu hranu tokom cele godine, smanjiti uticaj na životnu sredinu i povećati otpornost na klimatske promene.
→ Počeci ovakve poljoprivredne prakse datiraju sa početka 20. veka, ali je prave temelje ovoj ideji postavio mikrobiolog Dikson Despomije;
→ Prvi prototip vertikalne farme izgrađen je u Singapuru 2012.godine, a razlozi su bili velika prenaseljenost i male količine obradivih površina u ovom gradu-državi. Farma se sastojala od 120 aluminijskih stubova visokih oko 10 metara i u početku su proizvodili tri vrste povrća;
→ Vertikalne farme danas su prisutne širom sveta: od Pariza, preko Njujorka, do Kine. U kineskom gradu Šendžen predstavljen je projekat Jian Mu Tower. Rec je o zgradi visokoj
218 metara koja ce biti vertikalna farma za uzgajanje povrća i voća. Po završetku, ova farma imaće kapacitete za snabdevanje 40.000 ljudi godišnje. Toranj ce imati 51 sprat,
imaće i kancelarijski prostor, supermarket, kao i dvorišta namenjena za druženje i rekreaciju;
→ Jedna od najvećih vertikalnih farmi u Evropi nalazi se u Kopenhagenu, glavnom gradu Danske. Prostire se na 7.000 kvadratnih metra, a smeštena je u industrijskoj hali koja je
pretvorena u idealan protor za uzgoj zacinskog bilja, kelja i salate. Zasadi su raspoređeni u 14 vertikalnih etaža koje se prostiru od poda do krova. Biljke rastu uz pomoc LED rasvete,
u visoko kontrolisanim uslovima, bez upotrebe pesticida;
→ Kada pričamo o našem regionu, jedna ovakva vertikalna farma postoji u Zagrebu, gde se u maloj hali na 200 kvadrata uzgaja matovilac. Ovde se biljke uzgajaju takozvanom aeroponskom metodom- rec je o uzgoju bez upotrebe tla ili vodenih bazena (klasičan hidroponski uzgoj useva). U ovom slučaju, koren biljke se hrani putem hranjive maglice, a automatski se kontroliše vlaga, temperatura, CO2, jačina i spektar svetla.
ZBOG ČEGA SU VAŽNE VERTIKALNE FARME?
Vertikalne farme su važne zbog brojnih ekoloških, ekonomskih i društvenih prednosti koje nude u odnosu na tradicionalne poljoprivredne metode. Evo ključnih razloga:
Efikasnije korišcenje prostora
Vertikalne farme omogućavaju uzgoj useva u slojevima, koristeći visinu zgrada umesto horizontalne površine. Ovo je posebno korisno u urbanim područjima gde je zemljište
skupo i ograničeno.
Smanjenje upotrebe vode
Vertikalne farme cesto koriste hidroponske, aeroponske ili akvaponske sisteme koji troše i do 90% manje vode od tradicionalne poljoprivrede, jer se voda reciklira i precizno dozira biljkama.
Manje zavisnosti od klimatskih uslova
Vertikalne farme funkcionišu u kontrolisanim uslovima (osvetljenje, temperatura, vlažnost), što omogućava uzgoj tokom cele godine i smanjuje rizik od nepovoljnih vremenskih
prilika, poput suša, mraza ili poplava.
Lokalna proizvodnja hrane
Proizvodnja hrane bliže mestima potrošnje smanjuje potrebu za transportom, čime se smanjuju emisije ugljen-dioksida i troškovi logistike. To takođe doprinosi svežijim i
kvalitetnijim proizvodima na lokalnim tržištima.
Smanjenje upotrebe pesticida
U kontrolisanim uslovima, potreba za pesticidima i herbicidima je minimalna, što vodi do zdravijih proizvoda i smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu.
Podrška održivosti i sigurnosti hrane
S obzirom na rast populacije i pritisak na prirodne resurse, vertikalne farme predstavljaju rešenje za povećanje proizvodnje hrane na održiv nacin, bez dodatnog zauzimanja prirodnih ekosistema.
Smanjenje otpada
Zahvaljujuci preciznoj kontroli resursa i boljim metodama uzgoja, vertikalne farme generišu manje otpada nego tradicionalna poljoprivreda.→ Poplave, suše, oluje, kao i ostali ekstremni klimatski uslovi, direktno utiču na useve i dostupnost hrane;→ Pojedine studije pokazuju da ce do 2030. godine u svetu nedostajati obradive površine veličine Brazila;
→ Procenjeno je do 2050.godine proizvodnja hrana mora da bude povećana za cak 50 odsto.
Vertikalne farme su, ukratko, važan korak ka održivoj poljoprivredi i rešenju globalnih izazova vezanih za sigurnost hrane, klimatske promene i urbanizaciju.
PREDNOSTI VERTIKALNIH FARMI I KAKO TO IZGLEDA U PRAKSI
Čitav sled uzgoja biljaka događa se u vertikalnim slojevima, u posebno prilagođenim sistemima koji se protežu u visinu. Primenjena je savremena tehnologija kontrole životne
sredine, uz strogo kontrolisanje svetlosti, temperature, vlažnosti i svih ostalih elemenata uzgoja biljaka. Nalik uslovima koji postoje u staklenicima.
→ Vertikalne farme omogućavaju uzgoj biljaka na maloj površini koristeći slojeve, štedeci prostor.
→ Omogućavaju uzgoj tokom cele godine bez pauza.
→ Dodaju estetsku vrednost i često se integrišu u zgrade ili urbane prostore.
Kako to izgleda u praksi:
→ U SAD, napuštena skladišta pretvaraju se u farme sa policama osvetljenim LED lampama.
→ Singapur koristi aeroponske sisteme gde biljke rastu bez zemlje, uz prskanje hranljivim rastvorima.
→ U Milanu, stambene zgrade spajaju vertikalne farme i stanovanje, stvarajući “zelene kule.”
→ U Japanu, supermarketi imaju mini-farme koje potrošačima nude sveže ubrano povrće.
→ Njujorške zgrade koriste krovove za farme, snabdevajući lokalne restorane i prodavnice.
→ U mnogim gradovima, vertikalne farme služe za edukaciju i okupljanje zajednice.
Vertikalne farme u praksi pokazuju kako tehnologija i priroda
mogu raditi zajedno za održiviju buducnost.
GDE SE NAJVIŠE KORISTI VERTIKALNA POLJOPRIVREDA?
→ Urbane sredine: Vertikalne farme su najprisutnije u velikim gradovima sa ograničenim prostorom za poljoprivredu, poput New York-a, Tokija, Pariza i Hong Konga.
→ Regioni sa nepovoljnim klimatskim uslovima: Pustinjski regioni poput onih u Bliskom Istoku (Dubai, Saudijska Arabija) koriste ovu tehnologiju za prevazilaženje problema nedostatka vode i plodnog zemljišta.
→ Razvijene zemlje: Sjedinjene Americke Države, Japan i skandinavske zemlje (Švedska, Finska) prednjace u implementaciji vertikalne poljoprivrede zbog visokog nivoa tehnologije
i resursa za inovacije.
KOJI SU POZNATI PROIZVOĐAČI U VERTIKALNOJ POLJOPRIVREDI ?
Dexion
→ Dexion je globalni lider u inženjerskim rešenjima i infrastrukturnim sistemima. Kompanija koristi svoje stručnosti u projektovanju modularnih regala, prilagođenih kolica i poličnih sistema kako bi omogućila efikasno korišćenje prostora u vertikalnim farmama. Saradnja sa partnerima kao što su Growpipes i Intelligent Growth Solutions (IGS) omogućava Dexion-u da razvije skalabilna i efikasna rešenja za vertikalne farme, koja se mogu primeniti na različitim veličinama farmi, od malih jedinica do velikih komercijalnih operacija.
→ Višedecenijsko iskustvo u dizajniranju i proizvodnji najsavremenijih skladišnih i logistickih rešenja i tehnologija, omogućilo je stručnjacima iz Dexion-a da uplove i u sektor
vertikalne poljoprivrede.
→ Posvećeni smo konceptu vertikalnog uzgoja biljaka i svim prednostima koje nudi. Prisutni smo na svetskom tržištu i možemo globalno da radimo na projektima AVF-a – poručuju iz Dexion-a.
AeroFarms (SAD)
→ AeroFarms koristi aeroponsku tehnologiju i veštacku inteligenciju za uzgoj biljaka uz minimalnu potrošnju resursa, omogućavajući stalnu proizvodnju svežih proizvoda.
Bowery Farming (SAD)
→ Sa naprednim sistemom “BoweryOS”, Bowery Farming koristi podatke i robotiku za optimizaciju uslova uzgoja, povećavajući prinose i smanjujući otpad.
Spread (Japan)
→ Spread je poznat po visoko efikasnim farmama za uzgoj salate i jagoda, koristeći samo 1% vode potrebne za tradicionalnu poljoprivredu.
Freight Farms (SAD)
→ Transformišu brodske kontejnere u hidroponske farme, omogućavajući fleksibilnu proizvodnju u svim delovima sveta.
Farm66 (Hong Kong)
→ Specijalizovani za vertikalnu poljoprivredu u urbanim sredinama, kombinujući akvaponiku i kontrolisane sisteme za uzgoj.
ZA KOJE BILJKE JE VERTIKALNA POLJOPRIVREDA NAJPOGODNIJA?
Vertikalna poljoprivreda je najpogodnija za biljke koje imaju brz ciklus rasta i zahtevaju malo prostora, kao što su:
Lisnato povrće: Salata, spanać, rukola, kelj.
Začinske biljke: Bosiljak, peršun, korijander, nana, origano.
Mikrobilje: Mladi izdanci biljaka poput brokolija, graška i suncokreta.
Jagodičasto voće: Jagode, borovnice.
Ukrasne biljke: Cveće i biljke za enterijere koje zahtevaju kontrolisane uslove.
TEHNOLOGIJE KOJE POKRECU VERTIKALNU POLJOPRIVREDU
Vertikalna poljoprivreda koristi napredne tehnologije kako bi stvorila optimalne uslove za rast biljaka:
Hidroponika
Ova metoda omogućava uzgoj biljaka u vodi obogaćenoj hranljivim materijama, bez potrebe za zemljištem. Idealna je za listnato povrće i začinske biljke.
Prednost: Troši do 95% manje vode nego tradicionalna poljoprivreda.
Aeroponika
Korenje biljaka se drži u vazduhu i prska hranljivim rastvorom, što omogućava maksimalnu uštedu resursa.
Prednost: Najveća efikasnost u korišćenju hranljivih materija i vode.
Akvaponika
Kombinuje uzgoj biljaka i ribe u zatvorenom ekosistemu. Otpad od ribe se koristi kao prirodno đubrivo za biljke.
Prednost: Samoodrživ sistem koji smanjuje potrebu za veštačkim đubrivima.
