Ovih dana svako svakome po carinu. Ja tebi 30, ti meni 50. Kao da se igra mau-mau. Kupi 3, promeni znak, preskoči krug. Ova tema je ko zna koja već u nizu tokom poslednjih godina koja služi da nas zbuni (ili zaglupi,prim.prev.). Intenzivno je koriste tabloidi koji imaju materijal za naslovnicu i to za celu godinu unapred. Zatim je interesantna ekonomskim stručnjacima koji uglavnom nemaju iskustva u realnom biznisu. Tu su onda analitičari geopolitike koji uvek podgrevaju priču i time dobijaju na važnosti. Političarima takodje ova tema dobro dodje da sakriju realne teme i probleme. I na kraju tu su “neradnici“ koji uz pivo veoma rado i veoma često izbacuju velike mudrosti o svetskim temama.
Kakva je razlika da li komentarišemo carinu koju nam uvodi neka druga zemlja od 37 procenata ili naš PDV od 20 procenata? Ili naš doprinos na platu od 61 procenat ili vremensku prognozu da će danas biti 12 stepeni ? Ili da se penal šutira sa 11 metara ? Koja je svrha da se gubi vreme na temu kolika je carina? To je samo podatak, broj, pravilo igre koje se mora poštovati. Propisano je od nadležne institucije i samo može da se prihvati. Bez obzira da li je to država i njeni zakoni ili je organizacija poput Olimpijskog komiteta i Fife. Ili u slučaju vremenske prognoze priroda i njeni zakoni.
Inflacija koju smo doživeli početkom 90-ih je bila i ostala nezabeležena u svetskoj ekonomskoj istoriji. Trajala je skoro 2 godine. Podaci kažu da je inflacija u proseku po satu bila 2,03 posto, zatim da je prosečna dnevna inflacija bila 62 posto, dok je mesečna inflacija dostigla 313 miliona posto u poslednjem mesecu. Ukupna inflacija za celi period je bila 116 triliona posto. Cene u maloprodaji su u proseku na svakih 16 sati bile dvostruko više! Pa i tada se nekako radilo. Onaj ko je imao ideju i volju prihvatio je te stvari kao činjenicu i nastavio da radi i da se trudi. Tržište se veoma brzo prilagodilo na takvu inflaciju. Roba i usluge su se vezale za robu i tako se nastavilo. Tačno je da smo se vratili 2 veka unazad u robnu razmenu, ali se nekako opstalo. Ako je projekat bio u fabrici cementa, cena je bila iskazana u cementu – koliko je tona cementa bila vrednost projekta kada je ugovoren, isto toliko tona cementa po ceni na dan plaćanja je bio iznos fakture. Trasing je tada radio projekte u fabrikama alkohola, kablova, cigle, hemije i hrane. Teško je danas poverovati šta smo sve dobijali u kompenzaciju i kakva gimnastika je trebalo da se sprovede da bi se te stvari pretvorile u novac. A onda je novac morao odmah da se “likvidira“, odnosno da se plate obaveze državi, dobavljačima i zaposlenima. Ukoliko se to sve ne završi tokom pre podneva istog dana, već posle podne bi inflacija pojela deo vrednosti tog novca. I sad bi trebalo da nam smeta novo propisana carina ? Ovo takodje dobro dodje onima koji više energije troše da nadju opravdanje za neuspeh nego što su uložili energije da postignu uspeh.
Ako posmatramo širu sliku ove priče dobro je vidljivo sta je plan. Funkcionisanje države je sve skuplje i skuplje i to posebno važi za velike i jake ekonomije. A narod se sve teže moze preveslati. Ne zato što je narod postao pametniji nego zato što je komunikacija postala mnogo brža, a to je uzrokovalo da procesi postanu transparentniji. Uvodjenjem carina po sistemu svako svakom će dovesti do viših cena. I to značajno viših cena. Tako će država kroz poreze više prihodovati od fizičkih lica. Istovremeno kroz te više cene fizička lica će ostavljati vise novaca pravnim licima, a pravnim licima država lagano otima i to na fine načine u skladu sa zakonom. Moguće je čak i da su se šefovi glavnih država dogovorili za sve ovo i da to nije uniteralna akcija. Moguće je i da će ukinuti carine ili ih umanjiti ili odložiti. Problem sa rastom ima Amerika, ali isti problem ima i Kina, kao i Evropa. Sami procenite.
Biće tu još tema za one koji vole da gube vreme. Recimo krah na berzi je odlična tema. Nestale su neke hiljade milijardi dolara u jednom danu. To smo i ranije videli i šta je bilo? Ništa, baš ništa. Te milijarde nestaju onima koji ih imaju u velikim količinama i nema mnogo drame. Nova vlast u igru uvodi svoje igrače i berza je prvi korak da se pokaže ko je novi šerif u gradu i ko su njegovi puleni. Stari igrači silaze sa podijuma bez mnogo drame zato što znaju da su i sami tako stigli na tu istu pozornicu. Dešava se i desiće se isto što smo videli više puta u poslednjih 20 godina. Zato ostavljamo ovo u fioci za retro analizu kasnije.
***
Još jedan Logimat je prošao i to kao preslikan kao iz prethodne godine. Mislim da je to šesti ili sedmi u nizu koga karakteriše mnogo priče i šminke, a malo inovacija. Sa strane hardvera sve je rečeno u prethodnim godinama, a napredak koji se može primetiti je još uvek daleko od realne upotrebe. Na primer, proizvodjači robota mogu doveka prikazivati šta sve novo njihov robot može da uradi, ali nemaju rešenje za cenu koja bi bila prihvatljiva za masovnu implementaciju. Sa strane softvera je takodje dosta toga već rečeno, smo je još više vidljiva težnja da se sve prebaci na temu veštačke iteligencije. Na žalost AI je još uvek na nivou analize podataka i fizičke sirove snage za obradu tih podataka, nego što zaista predstavlja veštačku inteligenciju. Potrebno je još mnogo godina, odnosno ulaganja u razvoj, ali i u regulativu da se sve podigne na viši nivo. Do tada ostaje prostor za zloupotrebu AI i to se već dešava u raznim sferama. A logistika kao igra velikih brojeva bi ipak trebalo da ima značajnu korist od svake vrste veštačke inteligencije.
Kod nas na tržištu je nakon par aktivnih godina sada nastupilo odredjeno zatišje. Na prvu misao to zatišje se povezuje sa opštom situacijom kod nas. Medjutim isto je i u okolnim zemljama, te nam to jasno govori da je u pitanju štucanje evropske privrede koja je ipak glavni zamajac ovog regiona. Neke branše jesu pogodjene i trpe zbog toga, dok na neke branše nema mnogo uticaja. Sektor usluga je najbolji primer za to. Logistika mora da napreduje i zato je svako zatišje u investicijama u suštini izgubljeno vreme.
A zaista ima prostora za investiranje u proces ili opremu. Računice se mogu izvoditi na više načina i svaki od njih daje isti ili sličan zaključak – da je neophodno da se kontinualno unapredjuje proces. U intralogistici je to posebno vidljivo zato što su parametri laki za prikupiti i jednostavni za uporediti. Ogromna je razlika raditi sa optimalnom tehnologijom nego onom koja nam je preostala usled različitih ograničenja. Šta je u stvari računica povrata investicije u intralogistici? Cifre će svakako pokazati da je to neko vreme od 6 meseci do 5 godina. Medjutim to ne bi trebalo da se prihvati zdravo za gotovo i da na osnovu toga sledi odluka. Gde je uračunata vrednost koja bi trebalo da usledi nakon što se tehnologija podigne na novi nivo? Koliko vredi prelazak na viši nivo poslovanja? Koliko vrede mogućnosti koje se otvaraju, a pri tome znamo da do tih mogućnosti sa postojećom tehnologijom ne bi ni mogli da dodjemo? Dakle novac svakako nije presudan faktor zato što se na taj način ne moze ispravno izračunati. Pored toga iskustvo pokazuje da novac nije ni upitan za investicije, zato što je to unapredjenje sopstvenog procesa. Pokazalo se da je presudan faktor kombinacija znanja i razumevanja sa jedne strane i svesti i sagledavanja sa druge strane. Dakle ili ideš napred ili stojiš u mestu, nema treće opcije. A tržište nije stok i ne stoji, već je tok i kreće se. U skladu sa tim stajanje u mestu je korak unazad.
***
Intralogistički centar Trasing Conveyors je namenjen da pomogne logističkim kompanijama da idu napred. Pored toga što se može videti uživo rad automatizovanih linija i razgovarati sa inženjerima koji projektuju procese, pruža i mogućnost da se vide promene koje bi mogle da uslede nakon automatizacije procesa. Otvara mogućnost da se razume nivo promene, da se definiše dinamika implementacije, kao i da se izabere optimalna tehnologija za budući rad.
Dakle, investitor može da vidi rad automatizovanih linija za transport kutija ili paleta. Linije se mogu prilagoditi potrebama te realne simulacije. Svaki proces je specifičan na svoj način i simulacija se projektuje prema zahtevima procesa i planovima investitora. Ova opcija je za klasu bolja od digitalnog blizanca, zato što je to “živa“, odnosno realna mogućnost. Digitalni blizanac je dobra opcija, ali je i dalje virtualna opcija i može se videti i razmatrati samo na ekranu. Firme koje prvi put investiraju nemaju bazu, podatke i parametre na osnovu kojih bi im digitalni blizanac pomogao. Simulacija budućeg rada se kod nas u Intralogističkom centru sprovodi na realnoj liniji i sa opremom koja će sutradan biti instalirana kod kupca. Teret koji se koristi je realan teret sa kojim investitor barata svakodnevno – jedinični artikli za e-commerce, plastične lodne, kartonske kutije i na kraju palete.
Zatim pruža mogućnost da se prikaže softverski deo, integracija i komunikacija sa wms-om ili nekim drugim serverom investitora. Pripremiti komunikaciju unapred, testirati je i samo je translirati u proces investitora je od velikog značaja. Omogućuje da se vreme potrebno za implementaciju nove tehnologije značajno skrati. Omogućuje da se sagledaju stvari koje dolaze na red nakon implementacije, a unapred su teško vidljive. Od tipa pakovanja, veličine transportne kutije, tipa, vrste i simbiologije barkoda, do softverskih aplikacija koje omogućuju komunikaciju izmedju izvršnih elemenata u deliću sekunde – sve to se može videti i isprobati u Intralogističkom centru u Pojatama.
A tržište traži sve više i više. Veće kapacitete za skladištenje, brži transport, efikasniju obradu i dostavu. Tržište neće zastati (nije stok, nego je tok). Dodatno će priča sa carinama doprineti da se stvari još ubrzaju i budu zahtevnije u sektoru usluga. Upravo su globalne pre-raspodele uloga (ili moći) prilika i proboj za logistiku. Veći kapaciteti se traže zato što na scenu stupaju novi igrači, dok postojeći igraci i dalje ostaju prisutni. Sve to smo videli više puta tokom poslednje decenije i zato je suštinski zadatak logističkih kompanija da budu za korak ispred vremena. Tako osiguravaju vidljivost u širokom spektru, nove klijente i povećanje obima poslovanja.
Dakle, nema razloga da se plašimo indijanaca i južno-afrikanaca koji talasaju na globalnom nivou. Ništa se suštinski neće promeniti i način na koji cela planeta funkcioniše i dalje će ostati isti ili sličan loš način. Ovi ameri i svi drugi koji talasaju su najbolji prikaz koliko je taj način loš i sada liči na vrhunac lošeg iz proteklih nekoliko decenija. Njihovo vreme će brzo proći, a nakon potresa uvek dolazi vreme prosperiteta. Zato verujem da je dovoljno da radimo i da se trudimo, a verujem i da će okolnosti na koje nemamo uticaj ipak ići nama na ruku. Što bi naš narod rekao “uzdaj se u se i u svoje kljuse“.
Miloš Gligorijević, dipl.ing.
TRASING D.O.O.
Vojvode Putnika broj 1, 37212 Stalać, Srbija
info@trasing.co.rs
+381 37 806 590
