Za naš časopis piše Ana Stamatović, Premium Pharm Logistics Group,
predsednica organizacionog odbora konferencije PHARMA-MAT
Velika mi je čast da sam deo ovako značajnog događaja koji predstavlja mesto gde se susreću znanje, iskustvo i različite perspektive ljudi koji svakodnevno učestvuju u stvaranju i očuvanju kvalitetnog i bezbednog farmaceutskog lanca snabdevanja.
Pharma-MAT panel XIV Međunarodne konferencije „Transport i Logistika“ okuplja stručnjake iz farmaceutske industrije, logistike, distribucije, proizvodnje, kvaliteta i Supply Chain-a, sa idejom da otvoreno razgovaramo o izazovima koji danas oblikuju farmaceutsku logistiku.
Posebna vrednost ovog skupa je upravo u ljudima koji će svoja višegodišnja iskustva i izvanredno znanje podeliti sa nama.
Ovogodišnji Pharma-MAT program otvoriće Doc. dr Andrijana Milošević Georgiev sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednica JUSK-a, a među govornicima i učesnicima panela biće stručnjaci iz kompanija i institucija kao što su Hemofarm STADA, ALKALOID, MSD, Institut „Torlak“, Fond za nauku Republike Srbije, Roche, PLIVA, Novartis, Galenika i Premium Pharm Logistics, kao i predstavnici akademske i stručne zajednice.
Još više raduje činjenica da interesovanje za konferenciju već okuplja veoma širok krug kompanija. Među prijavljenim učesnicima nalaze se predstavnici Hemofarma, Galenike, PLIVE, ALKALOID-a, Rhei Life-a, Bionike, Varusa, Goodwill Pharme, Medicona, Roche-a, Novartisa, ASV Beograd, B. Brauna, Belupa, Farmalogista, UNI-CHEM-a, kao i mnogih drugih farmaceutskih, zdravstvenih i logističkih kompanija.
I upravo u tome vidim pravi značaj ovakvog događaja.
Farmaceutski Supply Chain danas je mnogo više od pojedinačnih procesa proizvodnje, skladištenja, distribucije ili transporta. To je jedan povezan sistem u kojem odluka ili rizik na samo jednoj tački može uticati na sve što dolazi nakon nje.
Poseban izazov predstavlja činjenica da se danas sve veći broj procesa i usluga u okviru Supply Chain-a poverava eksternim partnerima. Transport, skladištenje, pakovanje, distribucija, carinski procesi i brojne druge specijalizovane aktivnosti često se autsorsuju, pa se prirodno nameće pitanje: koliko potencijalnih rizika nastaje kada integritet jednog farmaceutskog proizvoda tokom njegovog puta zavisi od čitavog lanca različitih partnera i podizvođača? Kako ih biramo, kvalifikujemo i kontrolišemo i kako obezbeđujemo da isti standard kvaliteta bude očuvan na svakoj tački tog puta?
U tom lancu skladištenje predstavlja jednu od ključnih tačaka očuvanja kvaliteta proizvoda. Dobro organizovano skladište nije samo prostor u kojem roba čeka sledeću fazu svog puta. Ono je aktivan deo sistema kvaliteta – mesto na kojem moraju biti obezbeđeni odgovarajući uslovi čuvanja, kontrola temperature, pravilna segregacija robe, sledljivost, bezbednost, upravljanje zalihama i jasno definisani tokovi prijema, skladištenja i otpreme.
Posebno su osetljive tačke na kojima roba privremeno zastaje – carinska skladišta i depoi, aerodromska i tranzitna skladišta, kao i depoi i distributivni centri u koje proizvod ulazi nakon završenog carinjenja. Upravo na tim mestima kvalitet organizacije, raspoloživost odgovarajućeg prostora i brzina reakcije mogu odlučivati o tome da li će kontinuitet kontrolisanih uslova biti očuvan.
A koliko često danas čujemo jednostavnu rečenicu: „Nema slobodnih paletnih mesta.“
Iza te naizgled obične operativne informacije, u farmaceutskoj logistici može stajati ozbiljan Supply Chain rizik. Šta se događa sa temperaturno osetljivom robom ako odgovarajući skladišni kapacitet nije dostupan u trenutku kada je potreban? Gde se roba privremeno smešta? Da li alternativna lokacija ispunjava zahtevane uslove? Da li je kvalifikovana za farmaceutske proizvode? Koliko dugo pošiljka može da čeka i ko u tom trenutku donosi odluku?
Zato pitanje skladišnih kapaciteta i dobre organizacije depoa više nije samo pitanje operativne efikasnosti – ono postaje pitanje upravljanja rizikom i kontinuiteta snabdevanja. Planiranje kapaciteta, dostupnost temperaturno kontrolisanih zona, dobra komunikacija između skladišta, špeditera, carinskih organa, prevoznika i vlasnika robe, kao i unapred definisani alternativni scenariji, mogu biti presudni kada se dogodi ono što nije bilo planirano.
Zato ćemo govoriti o temama koje su deo naše svakodnevice – kvalitetu i integritetu farmaceutskog proizvoda tokom čitavog distributivnog puta, GDP zahtevima, upravljanju rizicima, temperaturno kontrolisanom transportu i skladištenju, izboru i kvalifikaciji logističkih partnera, upravljanju skladišnim kapacitetima, kontinuitetu snabdevanja i sve većoj kompleksnosti globalnih Supply Chain procesa.
Ali farmaceutski Supply Chain danas ne povezuje samo proizvođače, distributere i logističke kompanije.
Gde se u tom lancu nalaze nauka, istraživački centri i instituti?
U njihovim laboratorijama nastaju i čuvaju se materijali čija se vrednost često ne može izraziti samo novcem – visoko kompleksni biološki materijali, istraživački uzorci, ćelijske kulture, biološki lekovi, referentni materijali i drugi osetljivi proizvodi čiji integritet može zavisiti od veoma precizno definisanih temperaturnih, vremenskih i drugih uslova tokom čuvanja i transporta.
Iza pojedinih takvih materijala mogu stajati godine istraživanja, naučni projekti, klinički programi i rad čitavih timova. Njihov gubitak ili narušavanje integriteta zato ne predstavlja samo finansijski gubitak – može značiti gubitak jedinstvenog istraživačkog materijala, prekid projekta ili nemogućnost da se određeni uzorak ponovo proizvede ili pribavi.
Kako onda naučne institucije, istraživački centri i instituti mogu da budu sigurni da će ono što su godinama stvarali i čuvali ostati u potpuno istom stanju kada napusti kontrolisano okruženje njihove laboratorije i započne svoje putovanje?
Još kompleksniji izazov donosi razvoj inovativnih i personalizovanih terapija, kod kojih vreme više nije samo logistički parametar – ono može biti jedan od kritičnih faktora kvaliteta i dostupnosti terapije. Kod pojedinih proizvoda period raspoloživosti nakon proizvodnje može biti izuzetno kratak, pa se čitav lanac mora odvijati unutar vrlo precizno definisanog vremenskog okvira.
U proizvodnom procesu učinjeno je sve da proizvod bude izrađen u kontrolisanim uslovima i u skladu sa zahtevima GMP-a. Potvrđeni su njegov kvalitet i integritet. Završena je proizvodnja.
A šta se događa sledeće?
Sledeći korak je njegovo putovanje.
Upravo tada logistika prestaje da bude samo prateća usluga i postaje nastavak sistema očuvanja kvaliteta proizvoda izvan proizvodnog pogona.
Proizvod treba preuzeti, pravilno upakovati, održati u zahtevanom temperaturnom režimu, pratiti, transportovati kroz različite zemlje i regulatorne sisteme, proći aerodrome, carinske procedure, skladišta i pretovarna mesta – i sve to učiniti u ograničenom vremenskom okviru, bez prekida uslova koji garantuju njegov kvalitet.
Transport i skladištenje zato ne možemo posmatrati kao dva odvojena procesa. Putovanje proizvoda sastoji se i od kilometara koje prelazi i od vremena koje provodi čekajući sledeći korak. Upravo to vreme provedeno u carinskom depou, aerodromskom skladištu, distributivnom centru ili na pretovarnom mestu može biti jednako kritično kao i sam transport.
Jer sav trud uložen u istraživanje, razvoj i GMP kontrolisanu proizvodnju može izgubiti svoju vrednost ukoliko poslednji deo puta – put od proizvođača, laboratorije ili instituta do mesta primene – nije jednako pažljivo kontrolisan.
Tu se otvara još jedno važno pitanje – kako se snalazimo u sve kompleksnijim pravnim i regulatornim okvirima? Kako usklađujemo nacionalne propise sa evropskim i međunarodnim zahtevima kada jedan proizvod tokom samo jednog putovanja može proći kroz više država, jurisdikcija, carinskih sistema i logističkih partnera? Kako definišemo odgovornosti i kako upravljamo situacijama u kojima nešto ne ide prema planu?
Važna tema je i pozicioniranje naših kompanija sa Balkana na globalnom tržištu. Imamo znanje, iskustvo, kvalitetne stručnjake, farmaceutsku industriju, naučne institucije i logističke kompanije sposobne da odgovore zahtevnim međunarodnim standardima. Izazov je kako taj kvalitet učiniti dovoljno vidljivim, kako izgraditi poverenje velikih međunarodnih partnera i kako kompanije iz našeg regiona pozicionirati kao ravnopravne i pouzdane učesnike globalnih farmaceutskih Supply Chain mreža.
Zato je važno da razgovaramo i o tome šta nam je potrebno da od regionalnih partnera postanemo prepoznatljivi učesnici globalnog Supply Chain-a – od standardizacije i regulatorne usklađenosti, preko kvaliteta i pouzdanosti, do povezivanja i stvaranja partnerstava koja prevazilaze granice pojedinačnih tržišta.
Ali možda je još važnije da razgovaramo o iskustvima koja ne možemo pronaći samo u smernicama i procedurama – o situacijama sa kojima smo se susreli, odlukama koje smo morali da donesemo i rešenjima koja su se u praksi pokazala kao dobra.
Jer, bez obzira na to da li dolazimo iz proizvodnje, kvaliteta, distribucije, skladištenja, logistike, Supply Chain-a, nauke ili akademske zajednice, naš krajnji cilj je isti – očuvati kvalitet i integritet proizvoda kroz svaki korak njegovog puta i omogućiti da bezbedno stigne tamo gde je potreban, onda kada je potreban.
A kada je na kraju tog lanca pacijent koji čeka svoju terapiju, logistika više nije samo pitanje efikasnosti. Ona postaje deo odgovornosti koju svi zajedno nosimo prema pacijentu.
Zbog toga verujem da je važno da postoje mesta na kojima ćemo se sresti, čuti jedni druge, razmeniti iskustva i možda pronaći neka nova rešenja za izazove koji su nam zajednički.
Pharma-MAT je upravo jedno takvo mesto.
Radujem se susretu sa kolegama, dobroj stručnoj diskusiji i svemu što možemo naučiti jedni od drugih.
Vidimo se na XIV Međunarodnoj Konferenciji Logistike i Transporta !
