U fokusu avgustovskog broja je Digitalna logistika, u kojoj opisujemo stepene digitalizacije skladištenja i transporta poslovnih sistema. Analiziramo zašto implementacija određuje uspeh projekta više od same tehnologije – od skladišta, preko voznih parkova, do lanaca snabdevanja.
Koliko digitalizacija sa sobom nosi i ozbiljne bezbednosne rizike, pokazuje slučaj jednog od vodećih logističkih giganata, koji je pretrpeo ozbiljan sajber napad što je pogodio osam skladišta u Evropi, uzrokujući kašnjenja isporuka i kompromitovanje podataka kupaca. Stručnjaci upozoravaju da bezbednost lanca snabdevanja treba tretirati kao temelj operativne otpornosti, a ne kao formalnost.
Za razliku od reaktivnog odgovora, američka agencija za odbrambenu logistiku ide korak dalje i pokreće inicijativu da veštačku inteligenciju postavi kao glavnog osmatrača svojih skladišta, dobavljača i inventara, objedinjavajući fragmentirane podatke u jedinstveni cloud sistem, kako bi AI agenti u realnom vremenu prepoznali probleme pre nego što prerastu u ozbiljne poremećaje.
Baš to pitanje – gde je granica onoga što veštačka inteligencija zaista može, a šta ostaje ljudski domen – ispituje i nova kolumna, koja kreće od ideje da urednik za jedan broj prepusti pisanje AI-ju. Kolumna pokazuje zašto to ne funkcioniše, jer generisani tekst ispada tehnički ispravan, ali prazan, bez iskustva i autentičnog glasa, uz osvrt na posetu Intralogističkom centru Trasing. Tržište logistike je ušlo u zatišje, ali sektor i dalje pokazuje retku otpornost, naročito u intralogistici i automatizaciji.
Da automatizacija donosi merljive rezultate pokazuje i iskustvo Logita, koje je kroz preko 100 implementacionih projekata dokazalo da uspeh digitalizacije skladišta ne zavisi od izbora softvera, već od usklađivanja sistema sa stvarnim procesima. Digitalizaciju zato treba posmatrati kao kontinuiran proces unapređenja.
Na tome se zasniva i tekst koji definiše šest nivoa digitalne zrelosti intralogistike – od Nivoa 0, gde ljudi upravljaju skladištem oslanjajući se na iskustvo i papir, do Nivoa 5, gde sistem proaktivno pokreće dopunu zaliha. Poruka je da cilj nije stići do najvišeg nivoa, već pronaći stepen koji donosi najveću poslovnu korist.
Ista logika primenjena je i na transport – od Nivoa 0, gde dispečer ručno upravlja flotom uz telefon i Excel, do Nivoa 5, gde sistem uz prediktivnu analitiku predviđa kašnjenja i samostalno predlaže rešenja. Prava promena nastaje povezivanjem transporta, skladišta i carinskih procesa u jedinstven digitalni tok.
Zahvaljujemo se kompanijama Satwork, Frotcom, Logisoft, Albatech, Leoss, Logit, Beologistika, Trinet, Artronic, Mobile Solutions i Digital Solutions, čija rešenja i iskustva su deo teme broja o digitalnoj logistici.
Sa povezivanjem sistema raste i količina podataka koja se obrađuje, pa digitalizacija dovodi do intenzivne obrade podataka o zaposlenima, vozačima i partnerima, čime zaštita podataka postaje ključno pravno pitanje. Advokat Siniša Pješčić analizira primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti usklađenog sa GDPR-om i obaveze logističkih softvera (TMS, WMS, ERP), zaključujući da bezbednost podataka danas predstavlja i zakonsku obavezu i faktor poslovnog poverenja.
Ovi primeri deo su šire slike globalnog tržišta softvera za logistiku, koje beleži dinamičan rast kao odgovor na sve veću složenost globalne trgovine. TMS sistemi drže vodeći udeo na tržištu, dok veštačka inteligencija sve više prelazi iz eksperimentalne faze u operativnu realnost – kompanije koje zakasne sa digitalizacijom rizikuju da budu trajno potisnute.
O aktuelnosti teme govori i Konferencija Logistike i Transporta 2026, koja dočekuje više od 500 učesnika iz 200 kompanija i organizacija, 22. oktobra u Beogradu. Najveću grupu prijavljenih čine proizvodne kompanije (25%), praćene FMCG i retail sektorom (23%), logističkim operaterima (20%) i farmacije (13%)
U okviru konferencije, Ana Stamatović, predsednica organizacionog odbora sesije PHARMA-MAT, piše o tome kako farmaceutski lanac snabdevanja predstavlja povezan sistem u kojem svaki zastoj na jednoj tački može ugroziti kvalitet proizvoda do kraja puta.
Među partnerima konferencije naći će se i Centrosinergija, koja je nedavno otpočela saradnju sa Intersnack-om, jednim od vodećih evropskih proizvođača slanih grickalica, čime njen portfolio postaje bogatiji za brendove Chio i Pom-Bär. Kao ekskluzivni distributer u Srbiji, Centrosinergija će biti zadužena za dalji razvoj ovih brendova na domaćem tržištu.
Pozivamo vas da istražite novo izdanje i saznate kako digitalizacija u logistici prestaje da bude izbor, a postaje uslov opstanka na tržištu.
Želimo vam prijatno čitanje i maksimalnu efikasnost u vašim lancima snabdevanja.
