ŠTA PRIBLIŽAVANJE PROIZVODNJE TRŽIŠTU ZNAČI ZA LOGISTIKU REGIONA
Tokom poslednje tri decenije globalna ekonomija razvijala se prema relativno jednostavnom principu – proizvoditi tamo gde su troškovi najniži, a zatim robu distribuirati
širom sveta. Takav model doveo je do snažnog rasta proizvodnje u Aziji, pre svega u Kini, koja je postala centralna tačka globalnih lanaca snabdevanja. Evropske i američke kompanije organizovale su svoje poslovanje oslanjajući se na dugačke, ali efikasne međunarodne logističke tokove.
Međutim, događaji poslednjih godina pokazali su koliko takav sistem može biti ranjiv. Pandemija COVID-19, zastoji u međunarodnom transportu, rast cena kontejnerskog prevoza, rat u Ukrajini, energetska kriza i poremećaji na ključnim pomorskim rutama doveli su do ozbiljnih problema u snabdevanju industrije.
Kompanije su odjednom shvatile da najniža cena proizvodnje više nije jedini kriterijum za donošenje odluka. Otpornost lanca snabdevanja, brzina isporuke, fleksibilnost proizvodnje i
mogućnost reagovanja na promene tržišta postali su podjednako važni faktori. Zbog toga sve veći broj proizvođača razmatra strategiju poznatu kao nearshoring, odnosno premeštanje proizvodnje bliže krajnjim tržištima. Ovaj trend danas menja ekonomsku i logističku mapu Evrope, a Balkan se nalazi među regionima koji od toga mogu imati najveću korist.
ZAŠTO KOMPANIJE PREMEŠTAJU PROIZVODNJU BLIŽE TRŽIŠTU?
Na prvi pogled može izgledati nelogično da kompanije napuštaju zemlje sa nižim troškovima rada. Međutim, savremena industrija više ne računa samo cenu rada po satu. Kada proizvod putuje iz Azije do Evrope, potrebno je između 30 i 60 dana da stigne do kupca. Tokom tog perioda kompanije moraju da finansiraju velike zalihe, preuzimaju rizik promena tražnje i suočavaju se sa mogućim prekidima u transportu. U okruženju koje se brzo menja, takav model postaje sve manje efikasan.
Kompanije danas žele:
- kraće rokove isporuke,
- veću fleksibilnost proizvodnje,
- manju zavisnost od globalnih poremećaja,
- niže logističke rizike,
- veću kontrolu kvaliteta,
- manju potrebu za zalihama.
Ako se proizvodnja nalazi nekoliko stotina kilometara od tržišta umesto nekoliko hiljada, kompanija može mnogo brže da reaguje na promene potražnje i značajno smanji operativne rizike. Upravo zato se deo proizvodnih aktivnosti iz Azije postepeno premešta u Centralnu, Istočnu i Jugoistočnu Evropu.
BALKAN KAO NOVA PROIZVODNA DESTINACIJA
Region Balkana poslednjih godina privlači sve veću pažnju međunarodnih investitora. Razlog nije samo povoljnija cena rada u odnosu na Zapadnu Evropu.
Zemlje regiona nude kombinaciju nekoliko važnih prednosti:
- blizinu tržišta Evropske unije, razvijenu industrijsku tradiciju,
- dostupnost kvalifikovane radne snage,
- rastuću logističku infrastrukturu,
- povoljan geografski položaj,
- sve veći broj industrijskih zona.
Posebno se izdvajaju Srbija, Rumunija, Bugarska i Severna Makedonija, koje su tokom poslednje decenije privukle značajne investicije iz automobilske, elektronske, farmaceutske i industrije bele tehnike. Za mnoge proizvođače Balkan predstavlja idealan kompromis između troškova i blizine tržištu.
KOMPANIJE KOJE MENJAJU INDUSTRIJSKU MAPU REGIONA
Trend približavanja proizvodnje tržištu najbolje se vidi kroz investicije velikih međunarodnih kompanija. Automobilska industrija prednjači u ovom procesu. Kompanije poput Stellantis-a, Continental-a, ZF Friedrichshafen-a, Lear Corporation-a, Aptiv-a i Magna International-a razvile su značajne proizvodne kapacitete u Srbiji, Rumuniji i Severnoj Makedoniji. Elektronska i industrijska proizvodnja takođe beleže snažan rast. Bosch, Siemens i Schneider Electric koriste region ne samo za proizvodnju već i za razvojne i istraživačke aktivnosti. Posebno zanimljiv trend predstavlja dolazak azijskih kompanija koje žele direktan pristup evropskom tržištu. Kineske kompanije poput Linglong Tire-a i Yanfeng-a,
kao i Hisense kroz vlasništvo nad Gorenjem, predstavljaju primere nove generacije investicija koje kombinuju proizvodnju i logistiku u neposrednoj blizini evropskih kupaca. Rumunija je u međuvremenu postala jedan od najvažnijih evropskih proizvodnih centara zahvaljujući investicijama kompanija Ford, Renault-Dacia, Bosch, Continental i Draxlmaier. Sve ove investicije stvaraju nove logističke potrebe i menjaju tokove roba širom regiona.
NOVI IZAZOVI ZA LOGISTIKU
Kada se otvori nova fabrika, ne raste samo proizvodnja. Menjase čitav logistički ekosistem.
Svaka nova investicija generiše potrebu za:
- skladištima,
- distributivnim centrima,
- transportnim uslugama,
- logističkim parkovima,
- intermodalnim terminalima,
- automatizovanim sistemima za rukovanje robom.
Zbog toga razvoj proizvodnje i razvoj logistike postaju neraskidivo povezani. Danas gotovo da ne postoji velika industrijska investicija koju ne prati razvoj logističke infrastrukture.
SKLADIŠTA POSTAJU STRATEŠKA INFRASTRUKTURA
Jedna od prvih posledica približavanja proizvodnje tržištu jeste rast potrebe za skladišnim kapacitetima. Proizvođači žele veću fleksibilnost i kraće rokove isporuke. To zahteva mrežu regionalnih distributivnih centara koji mogu brzo da opsluže različita tržišta.
Zbog toga raste potražnja za:
- visokoregalnim skladištima,
- automatizovanim skladišnim sistemima,
- cross-dock terminalima,
- fulfillment centrima,
- regionalnim logističkim hubovima.
U narednim godinama očekuje se nastavak intenzivne izgradnje logističkih parkova širom regiona.
ŽELEZNICA PONOVO POSTAJE VAŽNA
Jedan od najvećih dobitnika nove geografske raspodele proizvodnje mogao bi biti železnički transport. Evropske kompanije sve više insistiraju na održivim transportnim rešenjima i smanjenju emisije ugljen-dioksida. To povećava značaj intermodalnih rešenja koja kombinuju drumski, železnički i pomorski transport.
Za Balkan su posebno važni:
- Koridor X,
- Dunavski koridor,
- luka Konstanca,
- luka Rijeka,
- luka Kopar,
- luka Solun.
Kompanije koje budu razvijale moderne intermodalne terminale imaće značajnu konkurentsku prednost.
AUTOMATIZACI JA KAO ODGOVOR NANEDOSTATAK RADNE SNAGE
Iako region privlači investicije zahvaljujući dostupnoj radnoj snazi, demografski trendovi predstavljaju ozbiljan izazov. Nedostatak kvalifikovanih radnika postaje problem u gotovo
svim zemljama Balkana. Zbog toga nove fabrike sve češće investiraju u automatizaciju. AGV i AMR vozila, autonomni transportni sistemi, roboti za manipulaciju materijalom, automatizovana skladišta i sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji postaju standard u modernim proizvodnim pogonima. Logistika više nije samo podrška proizvodnji. Ona postaje sastavni deo proizvodnog procesa.
SRBIJA KAO REGIONALNI LOGISTIČKI CENTAR
Među zemljama regiona Srbija zauzima posebno mesto zahvaljujući svom geografskom položaju. Na raskrsnici evropskih transportnih koridora, sa pristupom tržištima Centralne Evrope, Balkana i Turske, Srbija ima potencijal da postane jedno od najvažnijih logističkih čvorišta regiona. Razvoj auto-puteva, modernizacija železnice, ulaganja u logističke parkove i rast domaćih logističkih kompanija dodatno povećavaju atraktivnost zemlje za međunarodne investitore. Na manje od jednog dana vožnje kamionom nalaze se tržišta sa više od 100 miliona potrošača, što predstavlja značajnu konkurentsku prednost.
KO ĆE NAJVIŠE PROFITIRATI ?
Najveće koristi od trenda približavanja proizvodnje tržištu imaće industrije koje zahtevaju brze reakcije i visoku fleksibilnost.
Među njima se posebno izdvajaju:
- automobilska industrija,
- industrija električnih vozila,
- elektronika,
- farmaceutska industrija,
- prehrambena industrija,
- FMCG sektor.
U svim ovim oblastima brzina isporuke postaje važnija od minimalne razlike u troškovima proizvodnje.
PRILIKA KOJU REGION NE SME PROPUSTITI
Približavanje proizvodnje tržištu nije prolazni trend. Reč je o dugoročnoj transformaciji globalne industrije koja će trajati godinama. Kompanije širom sveta nastoje da svoje lance
snabdevanja učine otpornijim, fleksibilnijim i efikasnijim. U takvom okruženju Balkan ima priliku da iz tranzitnog regiona preraste u značajan evropski proizvodni i logistički centar.
Da bi se taj potencijal ostvario, biće potrebno nastaviti ulaganja u infrastrukturu, logističke kapacitete, obrazovanje kadrova i digitalizaciju procesa. Pobednici neće biti samo zemlje koje privuku nove fabrike. Pobednici će biti oni koji budu sposobni da oko tih fabrika izgrade moderan logistički ekosistem sposoban da podrži zahteve nove industrijske ere. Nova geografija proizvodnje već se oblikuje pred našim očima. Pitanje nije da li će ona promeniti logistiku Balkana, već koliko brzo će logističke kompanije, investitori i države
uspeti da iskoriste prilike koje donosi.
