Međunarodna konferencija „Trendovi i izazovi inženjerki u logistici i saobraćaju

241

Međunarodna konferencija „Trendovi i izazovi inženjerki u logistici i saobraćaju“ održana je u četvrtak, 28. septembra, u Beogradu, u Domu inženjera „Nikola Tesla“ uz prisustvo preko 130 domaćih i učesnika iz zemalja okruženja. Konferencija je organizovana u saradnji Asocijacije žena u logistici i Inženjerske akademije Srbije, a uz podršku Saveza inženjera i tehničara Srbije i udruženja „Jednake mogućnosti“. Pokrovitelj konferencije bilo je Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije. Finansijski i stručno, konferenciju su podržale najznačajnije kompanije iz oblasti logistike, pre svega kompanija Milšped, kao generalni sponzor, potom Delhaize Srbija, Nelt i Phoenix pharma, kao i DTS, MD International, Gebrüder Weiss, Logera i Sport vision.

Konferencija je okupila eminentne naučnice i naučnike, inženjerke i inženjere, privredne subjekte iz oblasti logistike i saobraćaja, visoke zvaničnice i zvaničnike Vlade Republike Srbije, predstavnice i predstavnike lokalne uprave, Vojske Republike Srbije, različitih udruženja i javnih ustanova, kao i institucija nadležnih za rodnu ravnopravnost. Značaj i aktuelnost teme prepoznali su i pojedini mediji, poslovni, biznis portali. Programski odbor konferencije činilo je dvanaest uvaženih profesorki i profesora, od čega sedam iz inostranstva. U radu konferencije učestvovali su naučnice i naučnici iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Švedske i Crne Gore, profesorke i profesori, istraživači sa tehničkih, saobraćajnih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Portorožu, Zagrebu, Sarajevu, Doboju, Budvi, Kotoru, Kosovskoj Mitrovici, kao i sa Vojne akademije u Beogradu.

Uvodna obraćanja i otvaranje konferencije

  Prof. dr Snežana Tadić

Na otvaranju konferencije prisutnima su se obratili: Prof. dr Snežana Tadić, predsednica Asocijacije žena u logistici i redovna članica Inženjerske akademije Srbije; Prof. dr Darija Kisić, ministarka Srbije za brigu o porodici i demografiju i zamenica predsednice Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za rodnu ravnopravnost; Mr Anita Dimoski, pomoćnica ministra za železnički i intermodalni transport u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Vlade Republike Srbije; Emeritus Prof. dr Ilija Ćosić, predsednik Inženjerske akademije Srbije (IAS); i Mr Bogdan Vlahović, generalni sekretar Saveza inženjera i tehničara Srbije (SITS).

Ministarka Srbije za brigu o porodici i demografiju, Prof. dr Darija Kisić je prigodnim govorom otvorila konferenciju i podržala temu. Istakla je da je u Srbiji postignut značajan napredak po pitanju rodne ravnopravnosti, ali da ima prostora za dalje unapređenje položaja žena u različitim sektorima, pre svega u inženjerstvu. Učešće žena na odgovornim državnim funkcijama u Srbiji je iznad evropskog proseka, ali je situacija u transportnom sektoru malo drugačija. Žene čine 20% zaposlenih u sektoru transporta Srbije, odnosno nešto ispod nivoa Evropske unije (22%) i značajno više od zemalja regiona. Ipak, žene su najprisutnije u administraciji, pa je potrebno raditi na osnaživanju i unapređenju položaja inženjerki.

Mr Anita Dimoski je izrazila zadovoljstvo što prisustvuje skupu koji predstavlja podršku i osnaživanje žena u oblasti logistike i saobraćaja. Iznela je da joj polna pripadnost nije bila prepreka u karijeri, iako je oblast saobraćaja nekada bila više „muška“. Situacija sa aspekta rodne strukture se menja, ali još uvek ima prostora za veće i aktivnije učešće žena u ovoj veoma važnoj oblasti po privredu i društvo.

Profesorka Tadić je istakla harmoniju kao faktor uspešnog povezivanja, saradnje i podrške žena u logistici i saobraćaju. Istakla je da su jake žene podržane od isto tako jakih muškaraca, kolega, inženjera, a u cilju osnaživanja i veće primamljivosti oblasti logistike i saobraćaja za mlade koji tek dolaze. Rezultat ove sinergije je rast i razvoj ovog sektora industrije značajno iznad proseka.

Predsednik IAS, Prof. dr Ilija Ćosić je istakao da su žene manjina među redovnim članovima akademije. U cilju podrške i osnaživanja žena i dostizanja rodne ravnopravnosti, IAS po treći put organizuje konferenciju posvećenu inženjerkama, ovog puta u oblasti logistike i saobraćaja. Osim toga, naglasio je da je ovo i najposećeniji skup u organizaciji IAS koji je okupio i ujedinio jake žene iz celog regiona, ali i njihove kolege. Organizacijom ovakvih događaja, akademija promoviše i jača žene u oblasti koja se još uvek smatra „muškom“.

Ispred SITS skupu se obratio generalni sekretar, Mr Bogdan Vlahović, koji je pozdravio okupljene i istakao višedecenijsku tradiciju organizacije koju predstavlja, a koja je najstarije i najveće udruženje inženjera u celom regionu. Istakao je značajno manje učešće žena u društvu i iskazao želju da se situacija u budućnosti promeni. Poželeo je uspešan rad konferencije i značajan tretman teme i u budućnosti.

Prezentacija radova

Na konferenciji je izloženo dvanaest radova u čijem nastajanju je učestvovalo 26 autorki i autora. Sedam radova je bilo sa autorima iz inostranstva. Prof. dr Olja Čokorilo i Prof. dr Snežana Tadić, koje su pre par godina primenjene kao najmlađe redovne članice u Inženjersku akademiju Srbije, ovaj deo konferencije su počele pričom o potrebnoj volji i trudu da žene postanu vidljive u inženjerskoj struci logistike i saobraćaja, a kroz pohvalu i podršku mladim damama koje dolaze u oblast! Teme radova su omogućile sagledavanje stanja, trendova i izazova inženjerki u logistici i saobraćaju sa različitih aspekata i u celom regionu.

U uvodnom predavanju profesorka Tadić je istakla interakciju harmonije, žene i logistike, koja može biti odgovor na buduće izazove tržišta, zahteva i tokova. U uslovima nestabilnosti, različitosti, promenljivosti tržišta i tokova, od logističkih sistema očekuju se adaptivnost i nova rešenja. Nove strategije logističkih lanaca su pred imperativom uvođenja harmonije jer se nalazimo na vratima haosa u realizaciji tokova. Sa druge strane, žena je uvek sa vrlinama harmonije i vizuelizacije stajala na vratima egzistencije. Opisane su komponente srodnosti harmonije u logistici i mogućnosti da se skrivena harmonija dovede u stanje vidljivosti. Posebno je opisana kosmička igra zadovoljstva žene na polju logistike u kojoj se harmonija ostvaruje na tri polja: Igri sa silama entropije i odluke; Igri traganja za zlatnim zrnima; i Igri ženskog saznanja, posebno na polju misaonog usavršavanja – logističke filozofije. Rezultat ove igre je oslobađanje potencijala žene I prelazak na viši nivo vidljivosti.

U nastavku su prikazani izazovi i uloga žena u logistici i saobraćaju Slovenije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, Srbije, ali i Vojsci Srbije. U celom regionu prisustvo muškaraca i dalje je dominantno u oblastima tehničko-tehnoloških nauka, i među studentskom i među radnom, zaposlenom populacijom, uključujući i oblast saobraćaja. Ipak, situacija je nešto povoljnija u oblasti logistike, posebno na nivou fakultetskog obrazovanja. Istaknuti su rezultati istraživanja, specifična iskustva i poređenja sa svetskim trendovima prisustva, vidljivosti i uloge žena u različitim vidovima saobraćaja, na specifičnim poslovima, kao što je letačko osoblje, na različitim hijerarhijskim nivoima odlučivanja i sektorima delatnosti, posebno u nauci. Ovaj deo konferencije završen je analizom rezultata istraživanja studentkinja i studenata odseka za logistiku Saobraćajnog fakulteta u Beogradu na temu motiva izbora buduće profesije, očekivanja i potencijalnih izazova po pitanju rodne ravnopravnosti u ovoj oblasti, sektoru privrede.

Panel „Osnaživanje žena u privredi i projektima“

U radu panela učestvovali su predstavnici osam velikih kompanija, od kojih većina posluje u celom regionu. Kompanije koje su se pojavile kao davaoci logističkih usluga su: Milšped, Nelt, DTS, MD International i Gebrüder Weiss. Osim njih, u radu panela učestvovale su i kompanije sa insorsing logistikom iz sektora trgovine: Delhaize Srbija, Sport vision i Phoenix pharma. Moderator panela bila je Prof. dr Snežana Tadić. Izneti su podaci o zastupljenosti žena u kompanijama, po sektorima i hijerarhijskim nivoima odlučivanja, njihova uloga u donošenju odluka, poslovanju i razvoju kompanija. Posebno je bilo reči o sektorima i poslovima koji su više inženjerski. Istaknuti su problemi i izazovi, ali i prednosti žena, posebno inženjerki u pojedinim sektorima i na specifičnim poslovima. Iako je istaknuto da su žene strpljivije, upornije, preciznije, komunikativnije, tačnije i često efikasnije, uočljivo je njihovo manje prisustvo u sektoru logistike i saobraćaja. Učešće žena u kompanijama iz sektora logistike je nešto manje u poređenju sa kompanijama u kojima logistika nije osnovna delatnost, ali pre svega zbog većeg učešća žena u prodaji, trgovini. Predstavnici svih kompanija složili su se da treba raditi na osnaživanju žena, na njihovom značajnijem uključivanju u višim nivoima odlučivanja i na promociji jednakih uslova i prilika, bez obzira na polnu pripadnost. Zaključeno je da je rodna ravnopravnost jako bitna tema, da trenutno stanje ukazuje da ima prostora za napredak i da različitim aktivnostima treba raditi u cilju veće vidljivosti i ženskog liderstva u sektoru logistike i saobraćaja.

Opšti utisci i zaključci

Sjajna izlaganja, rezultati pojedinih istraživanja, razgovori, diskusije, ideje i zaključci kompletnog događaja mogu se izneti u sledećoj kratkoj formi:

  • Žene još nisu uspele da oslobode u potpunosti potencijal u oblasti logistike i saobraćaja. U cilju oslobađanja tog potencijala potrebno je kontinuirano individualno i institucionalno usavršavanje i povezivanje.
  • Kada je u pitanju univerzitetsko obrazovanje u celom regionu, prisustvo muškaraca i dalje je dominantno na fakultetima tehničko-tehnoloških nauka, uključujući i one na kojima se izučavaju logistika i saobraćaj (60-85%). Ipak, na nekim od fakulteta, na studijama logistike su prisutnije i uspešnije žene (pri čemu se posebno ističe Odsek za logistiku Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu), dok je na drugim njihov broj manji, izjednačen sa brojem muških studenata ili postoji tendencija da do toga dođe.
  • Žene su vrednije tokom studija. Uglavnom kraće studiraju i imaju veću prosečnu ocenu. Osim toga, češće su birane za studente generacije.
  • U privredi regiona, zastupljenost žena u sektoru logistike i saobraćaja varira po zemljama i kreće se u intervalu 15-33%. Međutim, prisutan je trend rasta zapošljavanja žena u kompanijama različitih delatnosti. Ovo je verovatno posledica većeg učešća žena u univerzitetskom obrazovanju. Ipak, trenutno stanje ukazuje da ima prostora za dodatno unapređenje rodne ravnopravnosti.
  • Učešće inženjerki u ukupnom broju zaposlenih veoma se razlikuje po delatnostima. Najmanje su zastupljene u proizvodnim kompanijama, a najviše u javnim ustanovama, državnim i gradskim upravama. Ipak, najveći broj inženjerki zaposlen je u kompanijama logističkih provajdera, logističkim centrima i trgovačko distributivnim kompanijama.
  • Najpovoljnija situacija po pitanju učešća inženjerki u sektoru logistike i saobraćaja je u Srbiji. Razloge treba tražiti pre svega u univerzitetskom obrazovanju i razvoju sektora. Na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu već 50 godina postoji odsek na kom se izučava oblast logistike. Sa druge strane, najveće logističke kompanije u regionu su iz Srbije i svoje poslovanje uglavnom su proširile na ceo region, a i šire.
  • Učešće žena, inženjerki u oblasti logistike i saobraćaja smanjuje se sa rastom nivoa odlučivanja. Najzastupljenije su u operativnim procesima i na poslovima rukovodioca, supervizora aktivnosti. Ipak, na višim nivoima odlučivanja (direktora i potpredsednika upravnih odbora, vlasnika ili predsednika borda direktora) situacija u značajno lošija u poređenju sa svetskim prosekom.
  • Kompanije sa mešovitim timovima i ženama liderkama su često uspešnije, ali su retke kompanije koje napredak u oblasti ženskog liderstva definišu kao jedan od poslovnih prioriteta. Ipak, sve više je onih koje razvijaju, promovišu i sponzorišu žene u logistici. Jedan od razloga je generalno veće prisustvo žena u kompanijama, ali i podizanje svesti o njihovom značaju, vrlinama i sposobnostima.
  • Uspešne žene iz sektora karakteriše izuzetna radna etika, posvećenost, entuzijazam i sposobnost da se opustite u oblasti u kojoj još uvek dominira muškarac.
  • Brojne su karakteristike koje ženama daju prednost u inženjerstvu. One su generalno strpljivije, upornije, odgovornije komunikativnije, mogu se duže koncentrisati i bolje kontrolišu emocije, pa su često preciznije, tačnije i efikasnije. Ipak, na putu ka uspehu, nailaze na brojne prepreke. Nisu u pitanju samo sistemski problemi, pristrasnost u sistemu zapošljavanja i napredovanja i životni prioriteti. Žene su, posebno na ovim prostorima, limitirane i tradicionalno i kulturološki. Više se preispituju, više su samokritične, manje sklone riziku, često imaju manje ambicija.
  • Žene se „bore na više frontova“ nego muškarci, moraju više da se dokazuju i uglavnom žongliraju sa više obaveza i odgovornosti. Sputava ih svakodnevnica, uglavnom obavljaju paralelno više aktivnosti, koje se ponavljaju, a to zamara, sprečava kreativnost, gubi se entuzijazam….
  • U privrednom i obrazovnom sistemu regiona postoje sjajni primeri žena koje su uspele u oblasti logistike i saobraćaja. Bez obzira na zemlju, sistem, lidersku poziciju, organizaciju ili kompaniju u kojoj postižu uspehe, one su u kontaktu i pomažu se. I ne samo međusobno, sarađuju i sa uspešnim ženama iz drugih oblasti, lako se prepoznaju, razmenjuju iskustva, stvaraju uspešne poslovne prilike i daju savete.
  • Nove tehnologije operativnih sistema podržavaju različitost u timovima, ne zahtevaju fizičke predispozicije, pa je obavljanje logističkih procesa i aktivnosti jednako prilagođeno i muškarcima i ženama (npr., žena može da obavlja poslove komisioniranja). Isto tako, različitost treba da karakteriše i upravne sisteme kompanija, a ona se postiže većim učešćem žena na liderskim pozicijama. U tom cilju, treba identifikovati šta pomaže, a šta odmaže uspehu žena u kompanijama i raditi na otklanjaju prepreka dostizanja različitosti i ženskog liderstva.
  • Istraživanja sprovedena među studentskom populacijom pokazuju da mladi, bez obzira na polnu/rodnu pripadnost, smatraju da logistika jeste više „muška“ profesija. Ipak, njena budućnost pripada i muškarcima i ženama, ali i robotima/veštačkoj inteligenciji.
  • Opšti zaključak konferencije je da je ravnopravnost polova/rodova u logistici i saobraćaju potrebna i muškarcima i ženama, a njeno postizanje treba da bude zajednički cilj akademske, privredne i društvene zajednice.
  • Rast učešća žena na višim, liderskim pozicijama u privrednim sistemima treba da bude rezultat rada zajednice, društva na usavršavanju i promociji ženskog liderstva u oblasti logistike i saobraćaja. U ovom delu posebno je istaknuta uloga Asocijacije žena u logistici koja bi trebala da preraste u regionalno udruženje.
  • Na konferenciji su svi otvoreno i slobodno govorili o statusu žena u oblasti logistike i saobraćaja, a energija koja se osećala u svim izlaganjima je dodatno motivisala sve učesnice za dalju profesionalnu borbu u oblasti.
  • Inženjerska akademija Srbije odaje priznanje uspešnim ženama u inženjerstvu, a ova konferencija je najbolji dokaz poštovanja njihovog rada u logistici i saobraćaju.
  • Vodeće kompanije u Srbiji koje su učestvovale na ovoj konferenciji imaju volju i planove za veću vidljivost i osnaživanje žena. U tom cilju, planiraju zajednički i kontinuirani rad sa Asocijacijom žena u logistici.

    Po završetku konferencije više dama je saopštilo da odlaze jače, sa više vere i u sebe i u svoje kolege, da su sakupile posebnu energiju i snagu skrivene harmonije koja vlada među ženama u njihovoj uspešnoj komunikaciji.