Feliks Baumgartner je nastradao ovog leta na paraglajderu u Italiji. On je bio ekstremni sportista o kome smo ranije već pričali i to kada je pre nekoliko godina skočio sa ivice svemira. Verujem da se svi dobro sećaju tog skoka sa 40 kilometara visine. Prvi i jedini
čovek koji je nadmašio brzinu zvuka u slobodnom padu dostigavši brzinu od 1,2 macha. I ostao živ i “neoštećen”, a stradao je na 50 metara visine sa paraglajderom. Za nevericu.
Juče je bio najkraći dan od kada se meri vreme. Naša planeta je malo ubrzala kretanje
oko sunca, tako da je jučerašnji dan bio kraći za pola milisekunde od prethodog. To sigurno nismo primetili, ali ono što možemo jasno da vidimo da su se tehnika i tehnologija zaglavile u procepu danasnjeg vremena. Kreativnost planete je zastala i ne može da se pomeri ni napred ni nazad. Nema inovacija. Sa izuzetkom vojne industrije, nažalost. Da li nas je razmazio i ulenjio uspeh, kontinualni napredak u skoro svim poljima (osim socijalnim) u ovom veku? Bili smo izuzetno inovativni poslednjih 25 godina i deluje da je dostignut pik. Već neko vreme nema pravih inovacija. Sve se oslonilo na veštačku inteligenciju i skoro celu deceniju iščekujemo nešto od toga. Osim najava i budalastih informacija od kojih nas neke mogu i zabrinuti, u realnosti se ništa ozbiljno nedešava. AI stoji u mestu i ni sama ne vidi put. Sva galama oko te priče je samo da bi se opravdala enormna sredstva uložena u ovu oblast. Investitori su ili će tek postati nestrpljivi jer nema vidljivog napretka na ovom polju. Sve što se dešava je kruženje polu-tačnih polu-informacija ili kako bi klinci rekli – puštanje moša. Svakog dana dobijemo po jednu takvu mošu koju najčešće kreiraju oni koji su uložili novac u AI, a sve sa ciljem da drže priču koja za sada i ne postoji. A to je najbolje kroz neki oblik zastrašivanja, od toga da će nam AI oduzeti radna mesta, do toga da će nam oduzeti slobodu i prava i na kraju nas verovatno pojesti za užinu. Takve ili slične lažne informacije najčešće dolaze od nekog ex direktora Googla ili Mete, kako bi dobile na verodostojnosti. Youtube od pre nekoliko godina ne liči na youtube od danas. Iako smo svi prešli sa TV-a na youtube da bi mogli da biramo sadržaj i da ne gledamo reklame, danas smo zatrpani reklamama. Ne znam tačnu statistiku nego jednostavno primećujem da su se reklame u-više-stručile u odnosu na ranije. Siguran sam da je kriva koja prikazuje uvećanje broja reklama eksponencijalnog oblika. Jasno je da nema inovacije i da youtube nema ništa novo da ponudi. Šta je sledeće? Reklame će biti još gušće sve dok ne dođemo do toga da samo gledamo reklame. Nakon toga jasno je da youtube više neće biti besplatan u formi u kojoj sada jeste. Parking servis Beograd ide istom logikom kao youtube. Sada su u širem centru uveli ljubičastu zonu u kojoj sme da se ostane pola sata. Cena je navodno ostala ista, a naravno da nije ista zato što je vreme skraćeno sa jednog sata na pola sata. Pored toga i nedeljom se naplaćuje što do sada nije bio slučaj. Kao da ovo nije bilo dovoljno nego su i na ostalim zonama “štrpnuli” (blaža reč nego da se kaže ukrali) po malo gde god je moglo. Zelena zona je sada žuta, žuta je crvena, uveče je naplata do 22h umesto do 21h, subotom je naplata ceo dan, nedeljom do 14h, itd. Šta je tu sledeće? Smanjiće na 15 minuta, pa na 5 minuta. Potrosiće ceo spektar boja i na kraju nas ceka Crna Zona – 1 minut dozvoljenog parkinga. Kako to nije moguće i ovde je odgovor isti kao i za youtube – cena
će se povećavati. Youtube i Parking Servis Beograd se kreću samo po 2 ose – jedna je vreme, a druga je cena. Treća osa je inovacija i time se sada niko ne bavi. Svaka kompanija bi mogla da svede svoje poslovanje na te 2 ose – vreme i novac. Kuda nas to vodi?
Odgovor na ovo pitanje se može dobiti ukoliko shvatimo zašto nema pravih inovacija. Pre svega zbog opšte geo-politike koja sve nas drži u stanju neizvesnosti, a samim tim i delimične nesigurnosti. Teško je da se gleda unapred, teško je da se planira i investira. Sama reč Inovacija zvuči kao svršeno vreme, odnosno ostavlja utisak kratkog procesa. Kao da je nekome sinula ideja, zapisao je i razradio danas, sproveo je u delo sutra i već prekosutra se našla na tržištu. To je ono što potrošač ili korisnik jedino može da vidi. A to je daleko od istine. Inovacija je dug proces i uglavnom traje više godina dok zaista ne bude priznata kao inovacija na tržištu. Dakle potrebno je vreme da se inovacija “iznese”. Ukoliko ne može da se pogleda 5 ili 10 godina unapred sa ekonomskog gledišta, tada nema ni inovacija. Problem se tu ne završava već samo započinje drugi, socijalni problem. Bez pravih vrednosti i bez kreativnosti stvara se generacija koja ima nove i uveliko drugačije vrednosti kojima teži. To se ne može popraviti tako lako ili za kratko vreme.
Srbija je primer iz koga se može naučiti. Negativan primer. Kod nas cirkus traje uveliko još od raspada Jugoslavije 90-ih godina. Kao vrhunac smo imali Nato bombardovanje tokom 1999.godine. Šta je rezultat danas 30 godina kasnije? Unesrećena i pokradena zemlja. Zemlja iz koje odlaze obrazovani ljudi. Zemlja u kojoj pre su pre neki dan privedeni ministri i neki biznismeni zato što su ukrali više od 100 miliona eura! Sada vi sami nacrtajte tu zemlju i dodajte joj kriterijume i vrednosti kojima bi ljudi ovde mogli da teže. Koliko dugo će Rusija i Ukrajina biti bedne i nesrećne zemlje zbog ovog rata? Najmanje 20, 30 ili čak 50 godina. Isto pitanje i isti odgovor važi za Izrael i Palestinu. Zaista se ponekad pitam da li su normalni svi ti ljudi koji odlučuju. Nisu, jasno je da nisu. A to je posebno jasno sada kada su odnosi i procesi prilično ogoljeni pa možemo jasno da vidmo šta hoće klovn iz Vasingtona, cinkaroš iz Moskve, peder iz Pekinga i ova baba iz EU.
Kad već pominjem EU, da li i vama Evropa deluje izgubljena u vremenu i prostoru? Kao mlada ostavljena ispred oltara. Pogledajte samo kako izgleda ekipa, glavni ljudi iz udarnih zemalja EU. Da li vam ta ekipa uliva poverenje? Zbunjena sadašnjicom. Zbunjena prošlošću i sopstvenim odlukama koje su joj donele ovakvu sadašnjost. Bez realnog pogleda u budućnost. Zarobljena u više-vekovnom šablonu da je život jednog Francuza više vredan nego život jednog Nigerijca. Geopolitika je ogolila sve živo i problemi su izašli na površinu. Ukoliko ste se uznemirli dešavanjima i fotografijama dece koje stižu iz Gaze, trebalo bi da znate da je to svakodnevica u većini zemalja u Africi. Deca umiru od gladi ili bolesti uzrokovanih nedostatkom čiste vode ili vode uopšte. Za to vreme Evropa ima svoje teme. Pričamo da su vetrenjače i solarni paneli zelena energija. Elektro automobile takođe smatramo zelenim rešenjem. Da li smo mi nenormalni ili smo samo glupi? Zatvaramo granice jedni između drugih. Osuđujemo Rusiju zato što je agresor, ali u isto vreme podržavamo Izrael zato što je … agresor? To nije normalno i nije moralno. Bombardovanje Srbije 1999.godine – to je bilo isto kao ovo što Rusija danas radi Ukrajini i kao ove strahote koje Izrael sprovodi na bliskom istoku. Šta bi još trebalo da se desi da bi se to postalo jasno?
Treba nam reset. Nama Evropljanima je potreban ozbiljan reset. Ili vama Evropljanima, kako god. Toliko ne vidite realnost da postaje zaista zabrinjavajuće. Kao guska u magli. Guska koja ne može da vidi da je i dalje u najboljem položaju. Samo je dovoljno da se otvore oči i srce. Iz toga će slediti dobre odluke. Po tim odlukama ostaje operativno da se stvari rešavaju, a u tome smo dokazano najbolji na planeti. Dakle sve imamo u svojim rukama, a stojimo zaglavljeni? Uporno gledamo preko bare i tamo tražimo rešenje.
A preko bare, ovih dana mlada glumica Sidni Svini se suošava sa optužbama i kampanjom da promoviše eugeniku. I to kroz reklamu za farmerice American Eagle. Ovaj brend se i ranije suočavao sa optužbama za svoje provokativne reklame. Ali ovog puta je drugačije i nenormalnije zato što je eugenika užasna stvar. To je program za poboljšanje ljudske vrste koji bi trebalo da spreči inferiorne ljude da imaju decu. Teško je da se pronađe reč ili komentar za tako nešto. Međutim u reklami ona kaže: “Geni se prenose sa roditelja na potomke i često određuju osobine poput boje kose, ličnosti, pa čak i boje očiju. Moje farmerke su plave.” Više od 3 miliona ljudi je reagovalo na ovo, zato što je na engleskom jeziku isti izgovor za reč Gen i rec Džins. Sami procenite. Toliko je fake informacija da bi trebalo da imamo lupu da se pronađe tačna vest. Ili informacija kroz koju nam se ništa ne prodaje. Pitanje je i da li to više postoji? Zato bi trebalo da se oslonimo na ono što već imamo.
Reset koji nam je potreban je u stvari setovanje na nižu opciju. Na prizemne stvari tipa Poverenje, Ljubav, Iskrenost, Normalnost, Skromnost. Ove reči nisu zvučne za nekoga ko ne zna da ne mora da bude viralno da bi zauvek ostalo u srcu. Tradicija je dobar primer za prizemnu stvar. Tradicija je važna i vredna činjenica. Važna je zato što drugima govori o nama, a vredna je zato što ne može da se kupi. Tradicija je u isto vreme dobra osnova za poverenje i za napredak i trebalo bi je održavati koliko god je moguće. Posebno na malim stvarima, zato što je tradicija upravo to – malena u početku, a velika onda kad počne da se zove tradicija. Pa i ova kolumna je počela kao jedan tekst, a danas je tradicija koja traje skoro celu deceniju. Kako će veštačka inteligencija da se izbori sa tradicijom ili sa ostalim iznad pomenutim prizemnim vrednostima? Da imamo dovoljno veliku lupu da pogledamo suštinu pisalo bi – kakva AI kakvi bakrači, imali smo i ranije samo se nije tako zvala. Zvala se parna mašina, pa struja, pa telefon, pa avion, pa internet, pa mobilni telefon. Sada se zove AI. Samo ćemo je upregnuti u naš proces da pomaže i to je to.
Sasvim drugo pitanje je kuda nas sve to vodi.
Trasing
Miloš Gligorijević
+381 37 806 590
info@trasing.co.rs
Vojvode Putnika broj 1, 37212 Stalać, Srbija
