Lanci snabdevanja su globalno uzdrmani još pre nekoliko godina za vreme pandemije. Slabe karike su pukle već u prvim danima, a one jače su potrajale nekoliko meseci. Najače su ostale i to sa vidljivim pukotinama. U prethodnih 5 godina smo na te karike sa pukotinama nadogradili ostale karike i lanac snabdevanja prividno funkcioniše. Ko je hteo da vidi mogao je, a primera je bilo na pretek. Započne rat u Ukrajini i posle 2 nedelje rata nastupi kriza sa dopremom žitarica u Afriku. Posle 4 nedelje rata smo bili u situaciji da više od 300 miliona ljudi bude ugroženo i da im preti glad. Pa smo imali slučaj da se zaglavi brod u Seuckom kanalu i par dana kasnije krenu da pucaju lanci snabdevanja. Poslednji slučaj je bio prošlog meseca sa američkim carinama, par dana nakon objave pukao je lanac snabdevanja i krenuli su da padaju indeksi na berzama.
Mi nismo u poziciji da utičemo na globalne priče zato što do nas dopire samo eho od tih priča. Ali to nije razlog ili opravdanje da se ne bavimo našim poslom i intralogističkim procesima. Možemo da unapredimo sopstvene procese i sada je dobra prilika za to. Intralogistika je jedna od retkih branši na koju sadašnja geo-politika nema negativan uticaj. Ni pandemija nije imala negativan uticaj i to vreme su mnoge logističke kompanije iskoristile da unaprede svoje procese i radne cikluse.
U Igri staklenih perli Hese kaže: previše svakodnevnice u životu stvara prosečnog čoveka, a tek ako se odvoji od nje pojedinac dobije prostor da izvuče iz sebe neki skriveni maksimum koji inače ne bi došao do izražaja. U suštini to bio opis onoga što smo želeli da postignemo sa pokretanjem centra za Intralogistiku. Cilj je bio da ljudi i kompanije iz celog lanca snabdevanja na jedan dan iskoče iz svakodnevnice.
I možda malo više od toga. Vidite, razlika izmedju provedenog dana na Logimatu u Štutgartu i Intralogističkom centru u Pojatama je ogromna. U našu korist, a za vaše potrebe. Možete da se saglasite sa ovim ili ne, na kraju krajeva nije važno da li sam u pravu. Možemo kratko da sublimiramo jedan i drugi dan i da se zadržimo na 2 velika razloga.
Prvo, krajnjem korisniku je potreban proces. Nije dovoljan samo proizvod ili gotova tehnologija. Upravo to se dogodi na Logimatu – da od silnih prikazanih mašina ili tehnologija kupac ne zna šta bi radio sa tim. Svi izlagači će nuditi svoj proizvod, jedni će imati bolju inovaciju dok će drugi naći neki faktor u kome je njihov proizvod najbolji. I većina priče se svede na to. Niko vas neće pitati da opišete svoj proces, radni dan i operativni ciklus, svoju kompaniju i planove za budućnost. Neće vam reći ni reč oko održavanja. Niko, ali baš niko vam neće reći – naša tehnologija nije dobro rešenje za vas, postoje bolja rešenja. Samo kupite opremu od nas – to je jedini cilj.
Drugo, vreme i energija (trud) koje dobijate kao kupac-investitor, kao i način na koji to dobijate. To posebno važi za početak i kraj projekta, odnosno za izradu rešenja i za aftersales servis (sve izmedju je uglavnom slično kod većine integratora iz naše branše). Pravovremenost je reč za prvu fazu u kojoj se kreira odnos izmedju investitora i integratora i traži optimalno rešenje. Pravovremenost u redosledu operacija, toku komunikacije i razmeni podataka. Vodjenje kroz pre-sales proces sigurnim putem i sigurnim rukama. Precizan redosled sa više stotina stavki koje bi trebalo ispuniti, zadovoljiti ili odgovoriti na njih. Sve što je potrebno dobija se onda kada je potrebno, koliko je potrebno i na način kako je potrebno. Nakon 1,000+ odradjenih projekata bilo bi besmisleno da nije tako, zar ne? Dostupnost je reč za poslednju, a ujedno i najdužu fazu projekta. To je postprodajna podrška i ona traje kroz life-cycle opreme ili tehnologije koju smo implementirali. Velika baza odradjenih projekata i analiza dobijenih podataka omogućuje da koncept za after sales formiramo na osnovu kombinacije poznatih faktora i specifičnosti koje nosi sam projekat i sama kompanija investitor. Taj koncept se pravi sa unapred rešenom jednačinom koliko košta 1 minut vremena u razvoju i koliko košta 1 minut vremena u zastoju.
Pored navedenih postoji i tuce manjih razloga zbog kojih verujemo da za krajnjeg korisnika više vredi dan u Pojatama/Srbija nego dan u Štutgartu/Nemacka. Intralogistički centar je jedan segment Trasing loga – We make things move – Mi pokrećemo stvari. Ovde se ne misli na pokretanje i hendlovanje stvari kao što su kutije, palete ili drugi tereti. Ovo se odnosi na posao generalno, na razvoj, na korak unapred. Nekada stvari pokrećemo sa “mrtve tačke“, a nekada se nadovežemo na postojeći tok. We make things move se takodje odnosi na prikaz kako se u stvari izvodi intralogistički projekat. Na profesionalan način, sa optimalnim resursima i u planiranom vremenskom okviru. Sigurno smo ranije shvatili da može da se vidi HI-Tec oprema, može da se vidi i u radnom procesu ili kod direktne konkurencije, ali da se sa tim ne mogu stvari pokrenuti. To su korisne informacije, ali taj put i dalje ne vodi na pravu stranu zasto što ostaje nejasno mnogo toga. Pre svega, kako da se specifičnosti moje kompanije uklope u to sto je vidjeno. Koji su to kompromisi, koje su to promene u procesu, koliko je potrebno vremena za to, koliko sve to košta i da li su uopšte mogući takvi kompromisi? Kako će uticati u narednim godinama na biznis, zatim koliko su fleksibilni za promene koje ce tržište ili procesi zahtevati u narednih 10-ak godina, itd.
Svaka investicija ima svoj materijalni i nematerijalni deo. Materijalni deo je jednostavan za sagledati i to pre svega zato što je zasnovan na brojevima. Taj deo se lako računa i to bez digitrona, samo papir i olovka. Naš fokus je na ne-materijalnom delu. Stručnost i velika baza odradjenih projekata omogućuju jednostavnost, a to je kriterijum koji bi projekat trebalo da zadovolji. Jednostavnost rešenja objedinjuje znanje i inovaciju. Kroz jednostavno rešenje veoma lako se daju odgovori prethodne dileme i prelazi se na sledeću temu, koja tek tada postaje vidljiva. Kako da kroz intralogistički projekat stvorimo dodatnu vrednost ? Na održiv i inovativan način? Odgovor je takodje jednostavan – dovoljno je da sagledamo i obradimo hrpu nematerijalnih faktora. Uglavnom se tek kasnije kroz projekat ili nakon njega shvati da su ti faktori od velike važnosti.
Intralogistički projekat ima 7 faza, odnosno zadataka. Pored toga uvek ima dve zainteresovane strane – Investitora i Integratora. Prvi zadatak je da sjedinimo te dve strane u jednu kompaktnu celinu. Celinu koja nastupa u istim dresovima za isti tim. Cilj prve faze je da se stekne poverenje. Ovakvi projekti se mogu izvesti samo zajedničkim snagama, a do optimalnog rešenja se može doći samo udruženim radom obe strane. Dakle, sve je u ljudima. Drugi zadatak je da se pronadje optimalno rešenje. Ono rešenje koje može najbolje da zadovolji više desetina različitih parametara – efikasnost, fleksibilnost, pouzdanost, skalabilnost, energetska održivost, plan razvoja, itd. Prva dva zadatka se ispunjavaju bez žurbe. Postavlja se temelj zaliven betonskim rešenjem i impregniranim poverenjem. Sve što se bude gradilo ili nadogradjivalo u narednih 10, 20 godina stajaće upravo na tom temelju.
Na dalje, sve mora da teče munjevitom brzinom. Sledeće 4 faze su u okviru vodjenja projekta, to su „I“ faze – Isporuka, Instalacija, Integracija i Implementacija. Ako smo pronašli optimalno rešenje sigurno je da je i inovativno zato što je to jedan od parametara koje bi trebalo zadovoljiti. Ako je inovativno trebalo bi što pre da se implementira kako bi Investitor krenuo da koristi prednost u odnosu na konkurenciju. Projektovali smo kapacitete prema planu razvoja za naredne godine, tako da je neophodno da se poštuje zacrtani tajming. Projekat mora što pre da zaživi kako bi što pre mogao da donosi korist. Tada već možemo da raspolažemo podacima u realnom vremenu. Praćenje i analiza podataka donosi novu razliku i to je jedan od ne-materijalnih faktora koji se ne vide na početku projekta.
Poslednja faza projekta je After sales. Ova fazu sam opisao na prethodnoj strani. Ona se proteže kroz sve ostale faze projekta, a već je rečeno da je to najduža faza koja traje godinama nakon isporuke. Upravo zato se u svakoj fazi mora dati odgovor na pitanja koja zahteva post prodajna podrška – lokacija, kapaciteti, vrsta opreme, redundantnost, vreme reakcije, rezervni delovi, granični slucajevi, itd. Tako se još pri izradi rešenja analizira koncept „Aorta – Periferija“ kako bi se što kvalitetnije sagledali izazovi održavanja opreme. Nisam siguran da bi se u Štutgartu neko bavio ovim temama.
Kao što i sami vidite, iza jedne ponude ili layouta stoji mnogo toga. Sa tehničke strane projekat mora da ide glatko i prema planu, a sa ove druge ne-materijalne strane sve je u ljudima. I mogu vam reći da u 9 od 10 slučajeva to bude valjano. Obe strane unesu u saradnju ono sto je potrebno, investitor svoje znanje, snagu i odlučnost, a integrator svoje znanje, fleksibilnost i skromnost. Kad se poverenje izgradi sve dalje je lako. Na kraju krajeva – koja je svrha bavljenja poslom ako stvari ne idu ovako kako je u ovoj priči opisano?
Kažu da bi Hesea trebalo čitati u mladim godinama. Dolazak u intralogistički centar se preporučuje u svim godinama. I bez brige, nije filozofija jedino što ovde primenjujemo. Ima i banalnosti, na primer: Stani kod lifta i pošalji kutiju gore. Idi sad sam odnesi je gore. Jasno?
Miloš Gligorijević
Trasing doo
Vojvode Putnika broj 1, 37212 Stalać, Srbija
info@trasing.co.rs
+381 37 806 590
