93. Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu pokazao je kako tehnologija, logistika i održivost postaju ključni faktori konkurentnosti poljoprivredne i prehrambene industrije
U periodu od 16. do 21. maja 2026. godine, na prostoru Novosadskog sajama održan je 93. Međunarodni poljoprivredni sajam, najznačajnija agrarna manifestacija u Srbiji i jedna od najvećih u regionu. Tokom šest sajamskih dana Novi Sad je bio mesto susreta proizvođača poljoprivredne mehanizacije, kompanija iz prehrambene i hemijske industrije, logističkih operatera, finansijskih institucija, naučnih organizacija i poljoprivrednih proizvođača iz zemlje i inostranstva.
Ovogodišnji sajam protekao je u znaku digitalizacije, automatizacije, održivog poslovanja i unapređenja efikasnosti lanaca snabdevanja. Posebnu pažnju privukla su rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji, IoT tehnologijama, autonomnim vozilima i naprednim logističkim sistemima, koji postaju neizostavan deo savremene poljoprivredne proizvodnje.
TEHNOLOGIJA KAO ODGOVOR NA IZAZOVE TRŽIŠTA
Poljoprivreda danas funkcioniše u okruženju koje karakterišu klimatske promene, rast troškova proizvodnje, nedostatak radne snage i sve veći zahtevi tržišta. Zbog toga je digitalizacija bila jedna od dominantnih tema sajma. Posetioci su imali priliku da vide sisteme za preciznu poljoprivredu koji koriste satelitsku navigaciju, senzore i naprednu
analitiku za optimizaciju setve, đubrenja i zaštite useva. Predstavljene su platforme za upravljanje farmama, sistemi za praćenje mehanizacije u realnom vremenu, kao i rešenja za automatizaciju skladišnih i logističkih procesa. Pored digitalnih inovacija, značajno interesovanje izazvali su proizvođači poljoprivredne mehanizacije, koji su predstavili nove generacije traktora, kombajna, priključnih mašina i opreme za manipulaciju robom.
KLJUČNE TEME SAJMA 2026.
Ovogodišnji Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu jasno je pokazao da se poljoprivreda nalazi u periodu intenzivne transformacije. Tradicionalni modeli proizvodnje sve više ustupaju mesto digitalnim tehnologijama, automatizaciji i održivim poslovnim praksama koje omogućavaju veću produktivnost i otpornost na tržišne izazove.
Digitalizacija poljoprivrede bila je jedna od centralnih tema sajma. Brojni izlagači predstavili su softverske platforme za upravljanje farmama, sisteme za prikupljanje i obradu podataka u realnom vremenu, kao i rešenja za daljinski nadzor proizvodnih procesa. Digitalni alati omogućavaju poljoprivrednicima bolje planiranje proizvodnje, efikasnije upravljanje resursima i preciznije donošenje poslovnih odluka.
Posebnu pažnju privukla je primena veštačke inteligencije i precizne agronomije. Korišćenjem AI algoritama, satelitskih snimaka, senzora i dronova moguće je precizno pratiti stanje useva, optimizovati primenu đubriva i sredstava za zaštitu bilja, kao i predvideti potencijalne probleme u proizvodnji.
Ovakav pristup doprinosi povećanju prinosa uz istovremeno smanjenje troškova i negativnog uticaja na životnu sredinu. Značajan prostor bio je posvećen i elektrifikaciji mehanizacije, koja postaje jedan od ključnih pravaca razvoja industrije. Predstavljeni su električni traktori, viljuškari i druga radna vozila sa Li-ion baterijama, koja omogućavaju niže operativne troškove, manju emisiju štetnih gasova i jednostavnije održavanje u odnosu na konvencionalne pogonske sisteme.
U oblasti logistike i intralogistike dominirala je tema automatizacije skladišta. Posetioci su mogli da vide autonomna vozila, robotske sisteme za manipulaciju robom, automatske skladišne sisteme i napredna rešenja za upravljanje zalihama. Ove tehnologije omogućavaju povećanje produktivnosti, smanjenje grešaka i veću pouzdanost u lancima snabdevanja. Sve izraženiji značaj dobija i održiva proizvodnja, koja podrazumeva racionalno korišćenje energije, vode i sirovina, kao i smanjenje otpada i emisije ugljen-dioksida. Mnoge kompanije predstavile su projekte usmerene ka cirkularnoj ekonomiji i energetskoj efikasnosti, potvrđujući da održivost više nije samo ekološko, već i poslovno pitanje. Konačno, veliki broj stručnih skupova bio je posvećen temi otpornih lanaca snabdevanja. Iskustva iz prethodnih godina pokazala su koliko su logistička fleksibilnost, diversifikacija transportnih pravaca i digitalna kontrola tokova robe važni za stabilnost poslovanja. Upravo zbog toga logistika sve više postaje strateška funkcija koja direktno utiče na konkurentnost poljoprivrednih i industrijskih kompanija. Ove teme jasno ukazuju da će budućnost poljoprivrede biti zasnovana na integraciji tehnologije, logistike i održivog razvoja, sa ciljem stvaranja efikasnijih, profitabilnijih i otpornijih proizvodnih sistema.
INTERVJU: JELENA GLUŠAC, JOVIĆ VILJUŠKARI
Među izlagačima iz oblasti intralogistike i manipulacije robom bila je i kompanija Jović Viljuškari, koja je predstavila najnovije modele električnih viljuškara. Prema rečima Jelene Glušac, najveći izazov sa kojim se industrija trenutno suočava jeste, nedostatak kvalifikovane radne snage u kombinaciji sa revolucionarnim tehnološkim promenama“.
Zanimljivo je da, prema njenom mišljenju, očekivanja kupaca nisu značajnije promenjena poslednjih godina. „Kupci manje-više uvek žele isto – najbolji proizvod po najnižoj ceni, što je potpuno logično i očekivano.“ Govoreći o budućim trendovima, Glušac očekuje rast poslovnih prihoda, jačanje konkurencije i do sada neviđenu tržišnu dinamiku. Fokus kompanijeu 2026. godini usmeren je na održivo poslovanje i detaljnuanalizu tržišnih trendova radi donošenja budućih poslovnih odluka.
Na sajmu su predstavljeni modeli KBET 15 Li-ion i KBE 18 Liion– električni viljuškari na litijum-jonski pogon sa unapređenim tehničkim karakteristikama. Kada je reč o poljoprivrednom sektoru, najveće interesovanje kupaca pokazano je za manuelnu manipulativnu opremu.
Govoreći o uticaju cena energenata na odluke kupaca, Glušac ističe da troškovi goriva još uvek nisu presudan faktor, posebno kod malih i srednjih preduzeća.
„Kupci se još uvek ne bave analizom troškova u meri u kojoj bi to bilo potrebno. Upravo mala i srednja preduzeća čine okosnicu srpske privrede i najveći potencijal za unapređenje efikasnosti.“
LOGISTIKA POSTAJE STRATEŠKA FUNKCIJA
Jedna od tema koja je dominirala stručnim skupovima bila je otpornost lanaca snabdevanja. Nestabilna geopolitička situacija, promene cena energenata i transporta, kao i sve veći zahtevi kupaca, menjaju način na koji kompanije planiraju proizvodnju i distribuciju. Upravo zbog toga logistika više nije samo operativna funkcija već važan element poslovne strategije.
INTERVJU: DRAGAN STEVOVIĆ, ELIXIR GROUP
O značaju logistike za savremenu industriju razgovarali smo sa Draganom Stevovićem, direktorom logistike i distribucije hemijske divizije kompanije Elixir Group. Prema njegovim rečima, najveći izazovi danas dolaze iz potrebe da kompanije istovremeno obezbede kontinuitet proizvodnje, logističku efikasnost i visok nivo usluge prema kupcima „Nestabilnost globalnih tržišta, rast troškova energenata i transporta, kao i izazovi u lancima snabdevanja direktno utiču na proizvodne kompanije.“
Stevović ističe da kupci danas očekuju mnogo više od samog proizvoda. „Pouzdanost isporuke, dostupnost robe, brzina reakcije i kvalitet partnerskog odnosa postali su podjednako važni kao i kvalitet proizvoda.“
Kada je reč o budućnosti, Elixir Group očekuje nastavak digitalizacije proizvodnje i logistike, veću automatizaciju procesa i snažniji fokus na održivost poslovanja. Kompanija će tokom 2026. godine nastaviti ulaganja u modernizaciju logističkih kapaciteta, uključujući vodni, drumski i železnički transport, kao i razvoj lučke operative i ADR logistike.
Poseban izazov predstavljaju promenljivi vodostaji Dunava i Save, koji direktno utiču na efikasnost rečnog transporta, kao i primena evropskog pravila 90/180 dana koje otežava organizaciju međunarodnog drumskog transporta.
Govoreći o očekivanjima za ovu godinu, Stevović navodi impresivne planove:
• više od 2,5 miliona tona robe u vodnom transportu;
• oko 15.000 utovara u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju;
• dalje jačanje integrisanog logističkog sistema kompanije.
Na pitanje koja jedna reč najbolje opisuje tržište u 2026. godini,
njegov odgovor bio je kratak i jasan:„Otpornost.“
SAJAM KAO POKAZATELJ PRAVCA RAZVOJA INDUSTRIJE
Ovogodišnji Međunarodni poljoprivredni sajam još jednom je pokazao da se granice između poljoprivrede, industrije i logistike ubrzano brišu. Savremena proizvodnja hrane danas
podrazumeva integraciju naprednih tehnologija, efikasnih logističkih sistema i održivih poslovnih modela. Razgovori sa predstavnicima kompanija Jović Viljuškari i Elixir Group potvrđuju da se privreda nalazi u periodu intenzivnih promena. Nedostatak kvalifikovane radne snage, rast troškova poslovanja, digitalna transformacija i potreba za većom efikasnošću zajednički su izazovi gotovo svih sektora. Istovremeno, investicije u automatizaciju, elektrifikaciju opreme, digitalizaciju procesa i razvoj logističke infrastrukture otvaraju nove mogućnosti za rast konkurentnosti domaće privrede.
Zbog toga Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu ostaje mnogo više od izložbene manifestacije – on predstavlja mesto gde se prepoznaju budući trendovi, uspostavljaju nova partnerstva i definišu pravci razvoja poljoprivrede, logistike i
industrije u regionu.
