Glavna karakteristika vremena u kome živimo je nedostatak ideja. Dovoljno je da pogledamo geopolitički cirkus koji se događa u svetu, verujem da ni oni koji vuku poteze nemaju pojma šta je sledeci potez. Društveni odnosi koji su formirani pre pola veka su i dalje smernica po kojoj se krećemo. A mnogo toga se promenilo u poslednjih 50 godina. Promene su veoma brze i intenzivne i ne stižemo da ih prihvatimo ili shvatimo na pravi način. A ideje, čak i kada postoje, gube smisao usled previše brzih promena zato što je za ostvarivanje ideje potrebno vreme i plan. Nedostatak ideja se prenosi sa društvenih odnosa na ostale segmente života, a najviše na ekonomiju i biznis. Kompanijama je teško da
naprave iole dugoročan plan zbog ove činjenice i isto tako teško je da ga ostvare. Ovo
je vreme u kome se pod idejom ili inovacijom podrazumeva da se dizajn patika, telefona ili automobila menja skoro na dnevnoj bazi, dok je dizajn odnosa između ljudi i dalje star pola veka.
Energija je dobar primer ovog nerazumevanja. Od 1 kg uglja dobija se struje toliko da veš mašina može da radi 6 sati. Od 1 kg uranijuma dobija se struje da veš mašina može da radi 2000 godina. Pri tome vredi naglasiti da je uranijum ruda koja se kopa slično kao i ugalj. Sve između ove dve vrednosti, između 6 časova i 2000 godina, je stepen prihvatljivog rizika. Ili traženje optimalnog rešenja. U prošlom broju časopisa smo istakli pozitivna dešavanja na nasem tržištu u oblasti intralogistike. Tržište je zaista živnulo i kompanije su uvidele da bez automatizovanih procesa ne mogu da idu napred. Jedan broj kompanija se odlučuje da u projekat krene sa konsultantskom firmom i to je ispravna odluka. Pri tome je veoma važno je da se vodi računa o izboru konsultanta, a to pre svega kažem zato što kod nas srećemo konsultante iz različitih zemalja, najviše iz Slovenije, Austrije ili Nemačke. Uglavnom se pretpostavlja da će strani konsultant imati više znanja nego domaći, a to je standardna predrasuda o kojoj smo pričali pre nekoliko godina u članku sa nazivom “GmbH versus DOO”.
Ova predrasuda može biti ispravna, ali čak i kada je potpuno tačna ona nema vrednost i težinu da bude presudna. Razlog je to što je inovativni projekat distributivnog centra
grupni rad u kome učestvuju 3 strane: investitor, konsultant i integrator. Sve tri strane moraju da ulože vreme i sopstvene resurse u ovaj proces i to u nekoliko faza. Projekat se ne završava isporukom opreme i implementacijom već se tada samo završava jedna
faza projekta i započinje sledeća. U svim fazama neophodno je da se ljudi iz sve tri zainteresovane strane mogu dobro razumeti. Pri tome mislim na srpski ili engleski jezik, ali i na poslovne i životne okolnosti kroz koje prolaze sve tri strane.
Prošlog meseca smo imali godišnje okupljanje u okviru orgnizacije Rolling on Interroll. Skup je bio u Torinu i učestvovalo je 50-ak firmi iz 20 zemalja. Format od 2 dana smo odradili u headquateru kompanje Lavazza. Kao i prethodnih godina Interroll se potrudio da dobijemo
sjajan sklad posla i zabave.
Ja sam im veoma zahvalan zato što Trasing uvek dobija značajno mesto na ovim konferencijama i pored činjenice da smo kompanija koja dolazi sa malog i skromnog
tržišta.
Izdvojio bih zanimljiv detalj iz power skils treninga na temu “Komunikacija i kulturološke razlike”. Postavljeno nam je pitanje i ostavljena mogućnost da izaberemo jedan od dva ponuđena odgovora. Oni koji izaberu odgovor A preći će na levu stranu sale, a oni koji
su za odgovor B preći će na desnu stranu. Dakle, pitanje je sledeće: vaš najbolji prijatelj
vozi auto, a vi ste suvozač; ograničenje brzine je 30 km/h, a on vozi 55 km/h i udari pešaka; nema svedoka, nema kamera. A- vaš prijatelj IMA pravo da očekuje da će te reći da je vozio 30 na sat, B- vaš prijatelj NEMA pravo da očekuje da će te reći da je vozio
30 na sat.
Pre nego što sam ustao da pređem na levu stranu znao sam šta će se dogoditi i skoro da sam počeo da se smejem. Mi se tu uglavnom poznajemo ili sarađujemo dugi niz godina unazad tako da nije bilo teško da se pretpostavi ko će na koju stranu stati. Sa leve strane smo ostali samo moj austrijski prijatelj sa bosanskom dušom i ja. Desno su se nagurali
Nemci, Francuzi, Finci, Austrijanci, Švajcarci, Danci, pa čak i Italijani kojih je bilo najviše i mislio sam da će neko od njih ostati levo. Desno su ostali i Holanđani uz negodovanje da nisu sigurni koju stranu da izaberu.
Situacija se dodatno zakomplikovala narednim pitanjem: Pešak je povređen i dolazi do sudskog procesa, svedočite pod zakletvom; A- slagali bi za najboljeg prijatelja; B- ne bi slagali. Nakon ovoga Holanđani su prešli levo, a svi ostali su ostali na svojim stranama. Zatim je usledilo novo pitanje: Iste su okolnosti, a vozač je vaše dete od 18 godina; A- slagali bi za svoje dete; B- ne bi slagali. Nakon ovog pitanja većina Italijana je prešla na levu stranu. Ova situacija je trajala još pola sata i ne bih prepričavao kakvu smo raspravu imali svako-sa-svakim.
Intralogistika je oblast koja ima neiscrpan potencijal da optimizuje svaki proces na planeti. Učinak koji se očekuje od veštačke inteligencije mi isporučujemo godinama unazad.
Mišljenja sam da je ovo dobar advertajzing za savremene klince da se zainteresuju kako se to radi. Klinci su stalno on-line, sve što rade je zasnovano na komunikaciji preko interneta.
Vole da kupuju on-line i korisno je da im se pojasni šta se događa iza njihovog klika na telefonu, kakva priča stoji između virtuelnog i realnog sveta i kako se to preslikava na on-line kupovinu. To je proces čiji se algoritam stalno prebacuje između virtuelnog i realnog ili između digitalnog i analognog. Koliko god da je dobra aplikacija i koliko god da je cutting edge softver ili interfejs, ničemu ne vrede ako nema struje u distributivnom centru ili je pukla guma na vozilu koje radi last mile delivery.
Iako je intralogistika suštinski borba za vreme koje je nevidljivo, ono što je čini jasnom su rezultati. Rezultati su vidljivi, lako poredivi i nepobitni. Stalno ponavljamo da je to kombinacija matematike i fizike, odnosno dve veoma precizne nauke. Možemo da unesemo bilo koji društveni element ili možemo da je posmatramo sa filozofske strane i ponovo će biti jasna. Upravo iz tog razloga je jednostavno da se automatizuje skladišno distributivni
centar. Brzina istovara vozila i prijema, efikasnost unutrašnjih operacija ili brzina otpreme su lako merljivi parametri. U proizvodnim kompanijama je ista situacija, ako Coca Cola
propiše da učinak na liniji mora da bude 99,997 procenata to veoma jasno kaže da na svakih 100,000 boca koje prođu linijom svega 3 boce smeju da se prevrnu ili oštete.
Sa druge strane imamo ljudske odnose koje nije moguće automatizovati. Ovde matematika ne može da pomogne. Fotografija (oprema) iz projekta se može lako preneti u zgradu, ali proces (ljudski odnosi) iz projekta ne baš tako lako. Ovde nas algoritam vraća na ključni faktor, a to je poverenje. Poverenje između ljudi koji predstavljaju zainteresovane strane. Merač poverenja ne postoji, ali postoje načini kako se do poverenja dolazi. To je proces koji trazi vreme i kontinualnu dostupnost i posvećenost. Intralogistički projekat se može odvijati na neograničeno mnogo načina, a samo jedan način je pravi (optimalan, efikasan, inovativan i održiv) i to je onaj koji u osnovi sadrži poverenje. Ovaj faktor
automatizacija ne poznaje i zato se oslanja na okolnosti.
A okolnosti mogu biti različite. Dugo se mislilo da su generacije baby-boomera bile plod novonastale hipi kulture, ali to nije bilo tačno. Veliki porast priraštaja u 50-im i 60-im
godinama prošlog veka se dogodio zbog spleta raznih okolnosti, a pre svega ratnih okolnosti usled kojih su porodice odlagale odluku da dobiju decu za posleratno vreme. Bilo je i drugih okolnosti koje su doprinele baby-boomerima, a jedna od glavnih je da su iskorenjene polne bolesti – pojavio se antibiotik protiv tripera, sifilis je iskorenjen, a sida se
još nije pojavila. Danas je lako uvideti da su muzika i hipi kultura imale malo značaja i uticaja. Slična je situacija bila sa internetom pre 20-ak godina, kao što je slična i današnja
priča sa veštačkom inteligencijom. Pitali smo se tada i brinuli kakav će uticaj imati internet na društvo u celini. Isto se pitamo i danas, a odgovor je da nemamo pojma. Isto
pitanje važi za veštačku inteligenciju.
