U maju 2024. godine, Evropska Unija je izmenila standarde za emisiju CO2 za kamione nosivosti veće od 16 tona (teški kamioni), čime je postavila ambiciozne
ciljeve smanjenja emisija u transportu. Ove promene, deo šire strategije za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine, donose velike izazove za
proizvođače i vlasnike kamiona.
Ove promene predstavljaju ključni korak u strategiji EU „Fit for 55“, koja teži smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55% do 2030. godine. Najveća novina je povećanje cilja smanjenja emisije CO2 za teške kamione do 2030. godine sa 30% na 43% u odnosu na nivoe iz 2019. godine. Postavljeni su i ambiciozniji ciljevi smanjenja emisija za 2035. (65%) i 2040. godinu (90%), dok cilj za 2025. godinu ostaje nepromenjen
na -15%.
„Najveći uticaj biće na proizvođače kamiona, koji će morati da ulože više u razvoj vozila sa niskim i nultim emisijama. A sa ovim promenama, uticaj će imati i proizvođači prikolica.
Vlasnici kamiona mogu očekivati širi izbor opcija prilikom kupovine novog kamiona, kao i više mogućnosti za smanjenje svog ekološkog uticaja,“ izjavila je Ylva Dalerstedt, menadžer segmenta za kamione na duge relacije u Volvo Trucks.
EU će i dalje koristiti VECTO, alat za simulaciju emisije CO2 i potrošnje goriva, za izračunavanje emisijskih klasa vozila. Novi standardi obuhvatiće širi spektar vozila, uključujući konfiguracije 6×4 i 8×4, kao i prikolice, zbog njihovog uticaja na potrošnju goriva.
UTICAJ NA VLASNIKE KAMIONA
EU standardi emisije CO2 fokusirani su na proizvođače kamiona, koji će biti odgovorni za razvoj vozila sa niskim i nultim emisijama kako bi ispunili nove ciljeve. Vlasnici kamiona
će najviše osetiti promene kroz dostupnost kamiona sa smanjenim emisijama CO2 i širi izbor vozila sa nultim emisijama. Istovremeno, proizvođači će biti obavezani da povuku vozila i funkcije koje negativno utiču na emisije. Ove promene će vlasnicima kamiona omogućiti izbor da li da nastave ulagati u tradicionalne pogonske sisteme ili da istraže alternativne tehnologije poput električnih kamiona na baterije ili kamiona na gas.
„Ne samo da će novi pogonski sistemi biti sve prisutniji, već će konvencionalni motor sa sagorevanjem morati postati efikasniji ako proizvođači žele da ispune nove ciljeve“, kaže Ylva. „Za kupce, ovo će značiti manju potrošnju energije i finansijske uštede. Takođe će im pomoći da uštede na porezima i putarinama vezanim za emisiju CO2, dok će dobra VECTO ocena povećati drugu vrednost vozila.“
ŠTA JE VECTO I IZVEŠTAVANJE O ODRŽIVOSTI
Alat za izračunavanje potrošnje energije vozila (VECTO) uveden je 2019. godine kao deo originalne EU zakonodavne regulative o emisiji CO2. Njegova svrha je da simulira emisije
CO2 i potrošnju goriva za bilo koju kombinaciju kamiona, na osnovu podataka koje unese proizvođač. Od 1. januara 2019. godine, svi novi kamioni prodati u EU sa bruto težinom
vozila većom od 3500 kg moraju imati sertifikovanu izjavu o emisiji CO2 i potrošnji goriva, koju je kreirao VECTO.
Mnoge kompanije su sve više obavezane da tačno izveštavaju o sopstvenim emisijama CO2. U nekim slučajevima, ove obaveze dolaze od njihovih kupaca, ali i od vlada i javnih službi.
Međutim, iako VECTO ocene mogu pomoći kompanijama da odaberu vozila sa smanjenim uticajem na klimu, sam alat ne može direktno doprineti izveštavanju o održivosti ili ispunjavanju zahteva CSRD-a.
„VECTO se zasniva na kombinaciji simulacija i merenja i nije tačan rezultat emisije CO2,“ kaže Ylva. „Zato morate uzeti u obzir stvarni broj pređenih kilometara vozila i njegovu
potrošnju goriva. Takođe treba napomenuti da postoje drugi faktori koji utiču na CO2 otisak vozila, kao što su vozač i klimatski uticaj proizvodnje energije. Ovi faktori nisu obuhvaćeni simulacijama VECTO-a.“
Revidirani standardi takođe mogu pomoći vlasnicima kamiona da bolje planiraju dugoročne troškove, jer će izračunavanje procene životnog ciklusa (LCA) vozila uključivati njegov uticaj na klimu tokom proizvodnje i upotrebe.
RASTE INTERES ZA KAMIONIMA NA VODONIK
Prelazak na održive izvore energije u transportu sve više podstiče interes za vodoničnim kamionima. Ali, kako oni funkcionišu, kada će biti dostupni, i da li bi trebalo izabrati
kamion sa baterijama ili vodoničnim pogonom? Odgovore na najčešća pitanja dao je Daniel Bergstrand, produkt menadžer za kamione na gorive ćelije u Volvo Trucks-u.
1. Šta je vodonik i kako se proizvodi?
Vodonik (H2) je hemijski element koji skladišti i prenosi energiju. Najčešće se proizvodi iz prirodnog gasa procesom reformisanja metana parom, ali se razvija i ekološki prihvatljivija
metoda elektrolizom vode uz upotrebu obnovljivih izvora energije, poput sunca, vetra i hidroenergije.
2. Koja je razlika između kamiona sa gorivim ćelijama i baterijskog električnog kamiona?
Kamion sa gorivim ćelijama (FCEV) koristi vodonik za generisanje električne energije, dok baterijski električni kamion (BEV) koristi punjive baterije. Kamion sa gorivim ćelijama
takođe ima bateriju koja može pružiti dodatnu snagu kada je potrebna i za regeneraciju, ali je ova baterija mnogo manja u poređenju sa baterijom u BEV-u. Kada postanu dostupni, kamioni na vodonik će verovatno nositi više energije i pružiti veće domete od BEV-a.
3. Koja je razlika između kamiona sa gorivim ćelijama na vodonik i kamiona sa motorom na vodonik?
Kamion sa motorom na sagorevanje vodonika ima istu rezervoar za vodonik kao kamion sa gorivim ćelijama. Razlika je u tome što energiju pruža motor sa unutrašnjim sagorevanjem
koji je modifikovan da sagoreva vodonik umesto dizela.
Kamion sa motorom na sagorevanje vodonika može imati neto emisiju CO2 nula kada koristi obnovljive gorive ćelije. U izduvnim gasovima će biti prisutni neki azotni oksidi (NOx) i čestice, unutar granica primenljivih emisijskih propisa (npr. Euro VI, Euro VII, EPA 27).
Kamion sa vodoničnom gorivom ćelijom je električan i tih, ne emituje ništa osim vode, dok kamion sa motorom na sagorevanje vodonika može, biti pogodniji za vruće klime ili kada je potrebna veća snaga tokom dužih perioda.
4. Zašto ulagati u baterijske električne kamione kada dolaze kamioni na vodonik? Hoće li vodonik zameniti dizel i električne kamione u budućnosti?
Baterijski kamioni su već dostupni, dok vodonični kamioni neće biti u širokoj proizvodnji pre kraja decenije. Ipak, oba tipa vozila su neophodna za postizanje cilja neto nultih emisija.
Prema rečima Daniela Bergstranda, „potrebni su doprinosi kako od baterijskih električnih kamiona, tako i od kamiona sa gorivim ćelijama i kamiona sa motorima na obnovljive goriva, kako bismo došli do neto nultih emisija CO2. Naš cilj je da podržimo kupce kako bi osetili da zajednički krećemo na putu dekarbonizacije na najbolji mogući način. Kupci mogu da izaberu kamione u zavisnosti od primene, dostupne infrastrukture i cene energije. Dekarbonizacija ne može da čeka i snažno preporučujemo našim kupcima da počnu odmah, kupovinom električnog ili biogas kamiona.“
5. Kada će moći da se kupe kamioni i koliko će koštati?
Za Volvo Trucks, pilot programi sa kamionima na vodonične gorivne ćelije za kupce počet će za nekoliko godina, dok se komercijalizacija očekuje krajem ove decenije. Međutim,
prevoznici koji žele transport bez emisije izduvnih gasova već danas mogu da biraju između modela sa baterijskim električnim pogonom ili kamiona koji koriste obnovljive
izvore goriva, kao što je biogas.
Volvo Trucks navodi da dugoročni cilj treba biti da ukupni trošak vlasništva (TCO) tokom životnog ciklusa kamiona, koji uključuje nabavnu cenu i operativne troškove, bude jednak ili niži od troška dizel kamiona.
6. Koliko su održivi kamioni na vodonik?
Kamioni na vodonik mogu biti vrlo ekološki prihvatljivi ako se vodonik proizvodi iz obnovljivih izvora. Iako nisu tako energetski efikasni kao baterijski kamioni, njihova prednost je u mogućnosti skladištenja viška obnovljive energije, što omogućava korišćenje vodonika kada je proizvodnja energije ograničena.
7. Da li su kamioni na vodonik sigurni?
Vodonik je netoksičan i lako se rastvara u vazduhu, ali, kao i kod drugih goriva, mora se pridržavati sigurnosnih protokola za prevenciju curenja i osiguranje adekvatne ventilacije.
Testovi pokazuju da se vodonik može sigurno proizvoditi, skladištiti i puniti.
Daniel Bergstrand ističe: „Kamioni na vodonik su uzbudljiv razvoj u cilju našeg cilja da stvorimo industriju transporta bez fosilnih goriva. Međutim, neće biti najpogodnije
rešenje za sve kamione i transportne segmente. Razgovor sa vašim lokalnim distributerom može biti prvi korak da saznate koja je najbolja opcija za vas, a već postoje dokazana rešenja za postizanje neto nultih emisija CO2.“
EKONOMSKE PREDNOST I UPOTREBE VODONIKA NA DRUMSKI TRANSPORT TERETA
Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), kamioni i autobusi, iako čine manje od 8% svih vozila, odgovorni su za više od 35% emisija CO2 iz drumskog saobraćaja. Ovaj problem postavlja izazov za smanjenje zagađenja u transportu, a kao najperspektivnije rešenje ističe se vodonik, koji se već koristi u vozilima širom sveta i postaje ključna komponenta u nastojanjima da se dostigne neto nula emisija do sredine veka.
Zašto koristiti vodonik u teškom transportu?
FASTECH, kompanija koja je instalirala više od 30 stanica za punjenje vodonikom, kao i proizvodni pogon za proizvodnju zelenog vodonika, istražila je uticaj upotrebe kamiona
na vodonik na ekonomiju drumskog transporta. Prenosimo rezultate tog istraživanja.
Velika vozila koja prelaze dugačke distance imaju specifične zahteve, a fosilna goriva koja trenutno koriste doprinose emisiji ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova. Industrija teškog transporta zahteva efikasan i isplativ alternativni izvor goriva. Glavni izazovi uključuju:
Nosivost: Teža vozila zahtevaju visok nivo energije i prostora za teret, a gustina energije goriva utiče na maksimalnu nosivost.
Domet: Udaljenost koju vozilo može da pređe sa punim rezervoarom ili baterijom je ključna za 24-časovni transport. Manje zaustavljanja za punjenje povećava profit.
Vreme dopunjavanja goriva: Vreme potrebno za dopunu goriva je važno zbog vremenskih ograničenja. Dugolinijska električna vozila često zahtevaju sate za punjenje, što produžava putovanje.
Vodonik je trenutno jedini čist i široko dostupan izvor goriva koji može da reši ove izazove. Prelazak na vodoničko gorivo zahteva značajna ulaganja, ali vladine i privatne institucije
tvrde da se ova ulaganja isplate.
OPERATIVNA EFIKASNOST ZA FLOTE DRUMSKOG TRANSPORTA
Vodonik je idealan za dugolinijski transport. Vozila na vodoničke gorivne ćelije (HFCEV) su lakša i efikasnija od dizel vozila i električnih baterija.
Troškovna efikasnost i skaliranje: Iako je početna cena vozila na vodonik viša, nova tehnologija čini konverziju isplativijom. Prilagođavanje dizel vozila na rad sa vodoničkim
sistemima smanjuje troškove.Iako je vodonik trenutno skuplji, njegova jednostavnost smanjuje dugoročne troškove.
Energetska sigurnost i domaća proizvodnja: Jedna od glavnih prednosti vodonika je njegova mogućnost proizvodnje gotovo bilo gde, koristeći lokalne izvore energije. Ovo
smanjuje zavisnost od međunarodnih lanaca snabdevanja i jača energetsku sigurnost. Povećanje proizvodnje vodonika takođe može stvoriti nova radna mesta u sektoru čiste
energije, što podstiče ekonomski razvoj na lokalnom nivou. Dalja ulaganja u infrastrukturu za vodoničko gorivo mogu igrati ključnu ulogu u smanjenju nezaposlenosti i otvaranju
novih tržišta, što doprinosi daljoj ekonomskom napretku.
EKOLOŠKE PREDNOSTI VODONIKA
Vodonik se smatra potpuno čistim izvorom energije jer, kada se koristi u gorivnim ćelijama, proizvodi samo vodenu paru i toplotu kao nusproizvode, bez emisije štetnih gasova.
Ovo čini vodonik izuzetno atraktivnim za smanjenje emisija u transportu, naročito u teškom transportu koji je odgovoran za značajan deo emisija ugljen-dioksida. Pored toga, tehnologija gorivnih ćelija je u stalnom razvoju, a podrška Ministarstva energetike SAD-a donela je značajne napretke, kao što su povećanje efikasnosti katalizatora za 60% i produženi vek trajanja do 25.000 sati vožnje. Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte ključno je za ostvarivanje ciljeva neutralnosti ugljen-dioksida do 2050. godine. Vodonik, kao čist izvor energije, ima potencijal da smanji emisiju CO2, što može imati dugoročne koristi za klimu. Osim toga, korišćenje vodonika može značajno smanjiti smog i zagađenje u urbanim sredinama, čime se poboljšava kvalitet vazduha i zdravlje lokalnih zajednica.
IZAZOVI U IMPLEMENTACIJI VODONIČKIH REŠENJA
Iako vodonik predstavlja obećavajuću tehnologiju, postoje izazovi u njegovoj široj primeni. Ključni problem je razvijanje infrastrukture za proizvodnju, distribuciju i punjenje
vodonika. Iako se tehnologija vozila na vodonik brzo razvija, još uvek postoji relativno mali broj stanica za punjenje, a distribucija vodonika je skuplja od distribucije tradicionalnih
goriva. Potrebna su dodatna ulaganja u infrastrukturu, kako bi se omogućio lakši pristup i šira primena vozila na vodonik.
Takođe, početni troškovi vozila na vodonik ostaju visoki, sa cenama koje kreću od 200.000 dolara po vozilu, što ih čini nedostupnim za mnoge kompanije. Međutim, očekuje se da će sa napretkom tehnologije i smanjenjem proizvodnih troškova, cene padati, a prihvatljivost vozila na vodonik rasti.
Vodonik predstavlja ključnu komponentu u budućnosti teškog transporta, jer nudi ekološke i ekonomske prednosti. Iako postoje izazovi u implementaciji, tehnologija i infrastruktura
za vodonike već se razvijaju, a podrška vladinih i privatnih sektora može ubrzati prelazak na čistu energiju. U budućnosti, vodonik će igrati ključnu ulogu u smanjenju emisija i stvaranju održivog transportnog sistema, sa beneficijama za ekonomiju, zdravlje i životnu sredinu.
