Pre nekoliko dana Elon Mask je predstavio Teslin robo taksi. Nisam imao u planu da se bavim ovom temom, ali je toliko besmislena da ne mogu da ne prokomentarišem, posebno zato što ima veze sa poentom cele ove priče. Premijera robo taksija je bila udarna vest i prenosile su je sve svetske televizije. Lokacija za premijeru je lukavo izabrana – filmski studio u Los Anđelesu i tako je izbegnuta mogućnost da se robo taksi susretne sa običnim automobilima. Sa druge strane, otvorena je mogućnost da se unapred programira celi događaj i kretanje vozila bez vozača. Sve se dešavalo noću i videli smo samo ono što je g-din Mask želeo da vidimo. Sve ovo čak i nije mnogo važno. Ukoliko i postoje falinke na robo taksiju one će biti otklonjene i u to ne bi trebalo da sumnjamo. I sama inovacija je logična kao sledeći korak puta kojim idu njegove kompanije.
“Elon Mask je nedavno predstavio Teslin robotaksi, događaj koji je dobio veliku medijsku pažnju, ali je kritikovan zbog insceniranog okruženja i izbegavanja realnih uslova testiranja.
Inženjer po obrazovanju, biznismen po profesiji, egzibicionista po opredeljenju, ekcentrik po položaju i milijarder po statusu. Naime ovaj čovek je iz naše branše, zar ne? Sve njegove kompanije u suštini se bave transportom. Tesla je proizvođač automobila. Boring company je takođe transport robe i ljudi. Space X je transport ljudi i to vertikalni transport.
Star Link postavlja satelite po orbiti i služi za transport digitalnih podataka o svemu i svačemu. Na kraju i Twitter je transport, samo ne ljudi nego informacija. Dakle, čovek se
bavi skoro isključivo transportom, a kako je transport glavna komponenta logistike jasno je da je iz naše branše. Trebalo bi da razmišlja kao i mi što razmišljamo i da u svemu traži
efikasnost. I on to radi dokazano dobro. Ali mislim da je sada došao do granice i da postoji ozbiljan problem koji se može definisati kao tanka linija između genija i ludaka. “Pogledajte
nema pedala i nema volana”, ushićeno reče najbogatiji čovek na svetu nailazeći na oduševljenje i odobravanje prisutnih posetilaca (pažljivo-izbrano-nameštenih posetilaca). Moguće je da samo meni sve ovo deluje tupavo i opasno u isto vreme. Ako pogledamo šta piše na sajtovima Maskovih kompanija odmah se može primetiti opsesija transportom – da ljudi stignu brže, da bude efikasnije, da ljudi stignu dalje, da roba stigne jeftinije. Međutim može se videti i misija koja se zove transformacija gradova. To je ta tanka linija i neko nadležan bi trebalo da Masku skine masku i da mu kaže da ne želimo da živimo tako kako on zamišlja – u nekim kapsulama, sa nekim omotačima, uz neke drugare robote, bez pedala i volana i bez sunca i neba. Ovaj čovek je razbojnik modernog doba. Od razbojnika sa pištoljima koji su pre 200 godina na divljem zapadu pljačkali konvoje i kočije razlikuje se samo po metodi. Današnji razbojnik je virtualni lopov koji ne želi da vas opljačka i ubije, nego želi da vam naplaćuje rentu. Rentu na vodu, vazduh, nebo i sunce. On nije ni pravi inženjer, jer svaki pravi inženjer zna da su najvrednije stvari za jedan projekat iskustvo i dobra praksa. A oni nam kažu da nas je stalna težnja ka efikasnijem (čitaj jeftinijem) za
svega 30 godina dovela u veoma lošu situaciju. Ratovi, ucene, licemerje i tenzije na sve strane, a uspeli smo da pokvarimo i omotač oko planete. Sve to gledamo upravo sada u live prenosu. Dakle trebalo bi uraditi nešto drugo, a ne nastaviti na isti način i još ga ubrzavati i praviti apsurdnijim nego što zaista jeste. Globalizacija koju smo sproveli sada dolazi na naplatu ili kako bi dr.Nele Karajlić rekao – sa istoka teror, sa zapada eror, za sve
vekove kolonija i tortura ovih dana stigla je faktura. Mask sa akcijama koje preuzima želi da uzme dobar deo te fakture.
***
Da se vratimo na život i prave stvari. U skladu sa tradicijom iz prethodnih godina jedna od tema u oktobarskom broju časopisa je “Studentska tema”. Bavimo se klincima koji svakog
1.oktobra započinju studije i jedno novo doba u svom životu. Savetujemo ih sa ciljem da im olakšamo početak i da im damo neki pozitivan impuls. Ukoliko je to uopšte moguće u svetu u kome živimo.
Šta se danas govori deci kada započinju studiranje? Oni kreću po znanje u vremenu u kome se znanje ne ceni nego se stvari rešavaju na “kombinaciju”. U vremenu u kome ti nije više potrebna matematika osim da umeš da sabereš koliko je kvadrata za krečenje ili pločica za kupatilo. U vremenu u kome smo prenatrpani informacijama od kojih je 99 procenata džank ili fejk. Posebno klinci imaju problem sa tim. Mladi i još uvek nedovoljno zreli ljudi, od 18 i 19 godina, godina nemaju izgrađen mehanizam za klasiranje informacija kojima su bombardovani 24 sata. Klasiranje, zatim ukrštanje različitih izvora, pa filtriranje i tek onda informacija može da bude validna za usvajanje. Ali ni tada se ne usvaja kao istinita već kao jedan od elemenata istine. Postati student u vremenu u kome gledamo cirkus oko privatnih fakulteta (a i državnih). Pogledajte samo Megatrend i celu priču oko njega, da li postoji veća budalaština? Čisti fejk koji narušava ugled svake obrazovne institucije i direktno pljuje u svakog studenta koji vredno radi i trudi se. Svaka takva priča stvara ljude koji su zauvek izgubljeni u pogledu napretka jednog društva. Kao i zaposleni na izmišljenim pozicijama u administraciji ili javnoj upravi. Svi ti ljudi su zauvek izgubljeni za jedno progresivno društvo. U vremenu u kome tupadžija sa mobilnim telefonom u ruci i celim internetom kao podrškom, misli da ima (i što je najgore zaista ima) veći značaj od moralnog, pristojnog i obrazovanog čoveka, zaista nije lako deci dati dobar i primenljiv savet. Ako im kažemo da je loše samo kod nas i da je u razvijenim zemljama drugačije, logično je da zapale odmah posle fakulteta ili ranije tokom studiranja. Ne želimo da idu u svet zauvek, ali želimo najbolje za njih. Želimo da imaju najbolje uslove za život i rad kako bi sutradan mogli da zasnuju svoju porodicu i da njihova deca mogu da rastu u zdravom, mirnom, progresivnom i pre svega normalnom društvu.
Kod nas u familiji se i danas prepričava šta je moj deda rekao svojim sinovima kada su sredinom 60-ih godina prošlog veka polazili na studije: “Kad ste sa alkoholičarima napite se, kad ste sa kockarima kockajte se, kad ste sa kurvama kurvajte se, ali nikad nemojte da zaboravite zašto ste došli u Beograd”. Tada se 180 km od Kruševca do Beograda putovalo šest sati autobusom u kome je prtljag stajao na krovu, kao u filmu “Ko to tamo peva”. Tri generacije kasnije vreme i okolnosti su se dosta promenile. Život se promenio. Način na koji formiramo i živimo život, način na koji posmatramo život i način na koji komentarišemo život, sve se to promenilo i teško da ima bilo kakve veze sa tim vremenom. A nije prošlo 5 vekova od tada nego svega nekoliko decenija.
“Pulp Fiction, sada star 30 godina, kao nezavisni film, postao je kulturni fenomen koji je redefinisao filmsku industriju svojim inovativnim pristupom, mešajući stilove i žanrove, te je ostavio neizbrisiv trag na pop kulturu.
Ove godine se navršava 30 godina od nastanka filma “Pulp Fiction”. Zvuči neverovatno i malčice neprijatno da je prošlo toliko godina. Kao što se naš život promenio, tako je i ovaj film promenio način na koji se snimaju i gledaju filmovi. Pulp Fiction spada u takozvane indi-filmove (independent movies) i snimljen je sa budžetom od 8 miliona dolara, a zarada koju je doneo u prvim nedeljama prikazivanja bila je 200 miliona dolara. Šta je Tarantino uradio? Skoro pa ništa posebno, uglavnom je kopirao scene iz kultnih filmova i interpretirao ih na svoj način. Tu su scene iz “Betmena”, “Felinijevog 8 i po”, zatim “Hičkokovog Psiha” i iz filmova u kojima je igrao Brus Li. Kopirao je Sinatru, a najviše je kopirao Žan Luk Godara i njegove filmove. Kao inovaciju je uveo izmešanu vremensku komponentu tako da je redosled scena koji gledamo nepravilan. Film počinje scenom u restoranu (sećate se – I love you pumpkin. I love you honey bunny. Everybody be cool, this is a robbery!) koja se hronološki dogadja negde na polovini radnje filma. Na kraju, niko ne može da kaže kog žanra je “Pulp Fiction”, da li je to triler, komedija, horor ili socijalna drama?
Danas to zovemo Post Moderna, odnosno ispitivanje ili drugačije viđenje nečega što je ranije urađeno. Stav da bi kopija kopije mogla biti originalnija od samog originala. Veoma dobro se sećam kako i koliko puta smo gledali “Pulp Fiction” kada se pojavio. Iako je za moj ukus u filmu bilo previše nasilja, previše droge i previše oružja, ipak je film na mene ostavio utisak kao retko koji pre toga. Posebno su mi se dopale minijature Kristofera Vokena i Harvija Kajtela. Ipak, neprevaziđena scena je ples Ume Turman i Džona Travolte. U baru u kome konobarišu Merilin Monro i Džejms Din i u kome je sve napravljeno u retro fazonu, Uma Turman kaže Travolti – sada želim ovaj trofej i sada želim da igraš! To je post modernizam u samoj srži. Ova kultna scena iz bara je zaista posebna priča, a sam režiser kaže da je inspiraciju za to našao u Diznijevim filmovima.
Film je ostavio neizbrisiv trag na pop kulturu. Zanimljivo je da je premijeru imao na filmskom festivalu Kanu i zaista bih voleo da sam mogao da vidim lica ljudi koji su, pored klasičnih filmova koji su tada uglavnom bili na ovom festivalu, gledali premijeru jednog ovako neobičnog filma. I to je bilo jedno drugo vreme, vreme pre interneta.
***
Nažalost, za intralogistiku post-modernizam ne važi, odnosno ne može da se primeni. Intralogistika je suvi realizam. Šta može biti realnije od nekoliko desetina hiljada pošiljaka
koje čekaju da budu “sređene”? Možda bi neka dovitljivost mogla da sredi te pošiljke danas do pola noći, ali pravi problem nastaje sutra. Sutra će se ponovo u pogonu pojaviti nekoliko
desetina hiljada drugih pošiljaka. Prekosutra ponovo. Tako je kod intralogistike – posao se odvija svakog dana bez zastoja, repetitativno i sa sve većim i većim kapacitetima. Mora da
postoji procedura, unapred projektovani niz i algoritam operacija, kao i sklad toka materijala sa tokom informacija. Zato ne može kao u filmu. “Pulp Fiction” je snimljen jednom i već sutradan to ne bi bilo moguće. Tarantino je pokusavao da ponovi uspeh i donese nove revolucije u filmsku umetnost, ali nikada to nije uspeo. Veoma se trudio, probao je i sa visokim budžetima i vrhunskim glumcima. Snimio je još tuce filmova – “četiri sobe”, “od sumraka do svitanja”, “kill bil” i druge veoma dobre filmove. I svi su ostali na tom veoma dobro, a samo je “Pulp Fiction” bio revolucionaran.
Rešenja za intralogističke procese bi trebalo da zadovolje 4 osnovne karakteristike. Efikasnost je prva stavka zato što samo efikasno rešenje omogućuje da se proces i sve aktivnosti odvijaju na brz i jednostavan način. Fleksibilnost je druga stavka i posebno je važna u današnje vreme. Ona obuhvata celi spektar mogućnosti da se prevaziđu nepredviđene okolnosti i da se proces održi u toku i pored tih okolnosti. Treća stavka je skalabilnost, odnosno mogućnost da se proces širi i da može da prihvati veće opretećenje. Ova stavka je postala posebno važna pojavom e-commerca koji je uslovio neprekidni porast broja pošiljki. Četvrta stavka je održivost i ona obuhvata sva energetska pitanja, od potrošnje električne energije do vrste materijala koji se koriste i načina na koji se ti materijali dobijaju.
Trasing Conveyors je u intralogistici 40 godina. Za to vreme prikupilo se dosta “dobre prakse” i u skladu sa tim mi smo dodali još nekoliko karakteristika za koje smatramo da su važne kod projektovanja rešenja. Ove dodatne karakteristike su posebno važne za naše tržište, a svaku od njih karakteriše reč Jednostavno. Tako bi peta stavka bila jednostavnost upotrebe. Ona obuhvata širok spektar mogućnosti, od načina prikaza na osetljivom tač panelu preko koga se upravlja procesom, do robustne opreme koja bi trebalo da izdrži svakodnevne udare novo-zaposlenih ili nezainteresovanih staro-zaposlenih. Šesta stavka je jednostavnost održavanja. Ona je posledica svih prethodnih stavki i ima veliki uticaj na celokupni iznos investicije. Stalno povećanje broja pošiljaka uz trend smanjenja vremena isporuke zahteva da oprema radi u kontinuitetu sa maksimalnim performansama. Habanje je uvećano i oprema zahteva više održavanja. Sama cena delova i radova nije problem, već je problem vreme stajanja dok se te akcije sprovode. Sedma stavka je jednostavost analize podataka. Danas su sva rešenja digitalizovana i podrazumeva se raspolaganje podacima. Ako informacije koje dobijamo u realnom vremenu ne koristimo za analizu i za reakciju u realnom vremenu onda nam nisu mnogo korisne.
Svet u kome živimo danas u osnovi se bazira na informacijama. Koliko su dobre i korisne svi već znamo, a koliko su opasne tek saznajemo. A to saznajemo iz novih informacija koje
dobijamo, ne znajući sa sigurnošću da li su tačne. Kvaka 22 je paradoksalna situacija iz koje pojedinac ne može da pobegne zbog kontradiktornih pravila ili ograničenja.
Naši dragi brucoši – znajte da ste baš vi oni koji su “pravi”. U sebi sve već imate, a studiranje je u stvari rad na sebi. Otvoreno srce prema svima i svemu, upornost i hrabrost će vam pomoći. Klinci uradite to svako na svoj način, zato što ste posebni, zato što ste jaki i iznad svega zato što ste dobra deca. Sutradan kroz život niko neće moći ni reč da vam prigovori ili zameri. I budite sigurni da će doći dan kada će te u svojoj limuzini, sa volanom i pedalama naravno, pustiti i pevati glasno I did it my way. Zato što ste stvari radili na svoj način.
