Pozdrav dragi čitaoci, i ovog puta, kao i do sada, pokušaćemo bar malo da vam približimo neke pojmove koji se odnose na današnju temu. Pre svega, hteo bih da se zahvalim u ime časopisa Logistika & Transport svim ljudima koji su zaslužni za postojanje transporta, a kad to kažem, mislim prvenstveno na vozače kamiona. Svako zna, da kada sedneš za volan, bilo auta, bilo kamiona, ti si jednom nogom u grobu, a drugom u zatvoru. Znam da zvuči surovo, ali prosto je tako. Zato, ovim herojima transporta, posvetiću današnju temu.
Uvek ste se pitali, bar ja, koliko bre sati može u „cugu” da vozi jedan vozač kamiona? Ko mu određuje koliko sme, a koliko ne da vozi? Koje su kazne ako prekorači određeno vreme. Analizirajući navedena pitanja, a i u razgovoru sa drugarima koji voze kamione „preko”, spoznao sam jednu surovu istinu. Kao vozač kamiona, ne samo što morate da znate saobraćajne propise, propise o teretu koji vozite, morate da znate i propise zemlje u kojoj vozite, a koji se odnose na dužinu trajanja vožnje. Što se naše zemlje tiče, u Zakonu o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima jasno su navedene satnice, koliko sme vikendom, a koliko radnim danom da se vozi. Da ne bih citirao zakon, i pravio ovu temu pravničkom, lakše je da „bacite oko” na pomenuti zakon.
Iz lične prakse pred Prekršajnim sudovima, dolazio sam u susret sa raznim prekršajima iz ove oblasti. Od nevezivanja pojasa, nemanja gumenih zastavica na blatobranima od točkova kamiona, do neurednosti vođenja tahografa, itd. Često je bilo i slučajeva, da mojim klijentima, saobraćajna policija u toku jednog pregleda napiše čak 14 posebnih prekršajnih naloga. Srećom, to je za nas pravnike super stvar, jer umesto 14 posebnih postupaka, mi tražimo da ih sud objedini u jedan jedinstveni, i da odmeri kaznu spram najveće, tako dobijemo bukvalno jednu kaznu za 14 dela, i uštedimo novac preduzeću koje je vlasnik kamiona. Svi znamo da, kada naša država čuje doo, ad, pr, odmah su kazne drakonske, umesto da po mom mišljenju budu manje, jer tako gušimo i ubijamo naše firme, namećući im ogromne namete, koji često dovode do gašenja firmi za transport, naša država nema sluha, i minimum kazni raspisuje od npr. 500.000,00 din do par miliona. I sad, zamislite firmu koja se bavi transportom, ima npr. 50 kamiona, pa dobije bar ovakvih deset kazni da plati. Matematika je jasna. Sud odmah poziva na odgovornost za prekršaj vozača, odgovorno lice u pravnom licu, zastupnika pravnog lica itd., i za jedan prekršaj kažnjava više lica.
Svi od nas su bar jednom došli pred prekršajnog sudiju, neki čak ni poziv nisu dobili, pa se pitaju, kako je moguće da ništa ne znam, a vi me kaznite? Sve je moguće, ali baš sve. Ako ne može da vam se uruči poziv, on se kači na oglasnu tablu suda, te protekom određenog roka, pismeno se smatra uručenim, te vi, legalno ostajete bez prava na odbranu.
Ja lično, retko kad sam za to da klijent ode i potpiše sporazum o priznanju krivice za prekršaj. Velike su šanse da predmet protekom roka od 2 godine zastari, nego da odete u policiju, i tamo vam daju obrazac sa već određenom kaznom koju treba da platite. U postupku možete proći bolje nego sa sporazumom, zato što sudija ima pravo, za razliku od policijskog službenika, da umanji kaznu ispod zakonom propisanog minimuma. Pa zato, ako imate ovakav problem, kontaktirajte svog advokata, da vam ponudi najbolju moguću opciju koja će se odnositi na slučaj.
Kompleksnost teme, iziskuje da se ovde zaustavim, jer svako dalje upuštanje u objašnjavanje ove teme dovodi do pisanja knjige, ili nekog ozbiljnijeg seminarskog rada. Stoga, kao i do sada, ljudi dragi, obratite se svom advokatu ili pravnoj službi radi pojašnjenja prekršaja koji ste načinili kako biste na vreme predupredili eventualne štetne posledice koje mogu proizaći iz neodazivanja na pozive suda. Do sledeće teme, pozdravljam vas!
Siniša Pješčić, Advokatska kancelarija Pješčić
